Izvor: VOA, 19.Jun.2020, 14:52

Praznik "Džuntint" - dan radosti i boli, a sada i protesta

Devetnaesti jun ili "Džuntint" brojni Amerikanci obeležavaju kao jedan dan 1865. godine kada je poslednjim robovima u Americi rečeno da je građanski rat završen i da su sada slobodni. Prethodnih godina, afroameričke porodice su ga širom zemlje obeležavale uz parade, festivale, roštilj i pesmu. Međutim, ove godine je to dan protesta za afroameričku zajednicu, teško pogođenu pandemijom koronavirusa, ekonomskom neizvesnošću i policijskom brutalnošću, piše AP. Za mnoge bele Amerikance, nedavni protesti zbog policijskog nasilja podigli su svest u pogledu značaja "Džuntinta". 19. jun, koji se takođe naziva Danom oslobođenja, obeležava dan kada je poslednjim robovima u Americi rečeno da su slobodni, dve godine nakon što je potpisana Proklamacija o emancipaciji tokom građanskog rata, čime je okončano 246 godina ropstva u Sjedinjenim Državama.    “Devetnaestog juna 1865. godine, Gordon Grejndžer, general unionističke vojske koji je bio zadužen za oblasti emancipacije uključujući Teksas, stigao je u Galveston u Teksasu gde je pročitao proklamaciju u kojoj se navodi da su od tog trenutka, robovi Afrikanci, slobodni”, objašnjava Greg Kar sa Univerziteta Hauard u Vašingtonu. U američkom Senatu u petak je podnet predlog da Džuntint postane nacionanalni praznik. 19. jun je za sada državni ili formalni praznik u 47 saveznih država i Distriktu Kolumbija, odnosno Vašingtonu. Tokom proteklih godina, praznik je obeležavan kao vreme za razmišljanje o nasleđu ropstva i istoriji Afro-amerikanaca, letnja tradicija sa muzikom i paradama.    “Radi se o okupljanju na taj dan, stariji u porodici prenose priče mlađima o porodičnoj istoriji, istoriji naših Afro-amerikanaca, kao jedne vrste ostavštine o afro-američkom iskustvu” kaže aktivista Flojd Kuper. Ali ove godine, protesti protiv policijske brutalnosti, posebno protiv Afroamerikanaca, stavili su rasne odnose u prvi plan brojnih rasprava širom zemlje. Protesti se očekuju širom zemlje 19. juna, mnogi zahtevaju preduzimanje akcije, uključujući delimično povlačenje finansiranja policijskih uprava i preusmeravanja tog novca u izgradnju zajedničkih centara i obrazovanje.   “Mislim da svi pokušavaju da se organizuju na neki način. Da trenutne tenzije balansiraju između proslave i protesta. Kako napraviti prostor za uživanje ali i neku vrstu otpora”, ističe učesnica protesta u prestonici Vašingtonu Hilda Džordan.  Za Džordan i druge aktiviste, 19. jun predstavlja podsetnik na to koliko još treba da se uradi u borbi za rasnu jednakost.   “Da se vratimo u istoriju i činjenicu da su prošle dve i po godine posle proglašenja Deklaracije o emancipaciji. Za mene je to dokaz kako pravda i sloboda funkcionišu u ovoj zemlji. Trebalo je da prođe dve godine da bi poslednja osoba saznala da su tehnički slobodni, pošto nismo bili suštinski slobodni.”  Ove godine, kako se rasprava o rasnoj nejednakosti i policijskoj brutalnosti nastavlja na nacionalnom i lokalnom nivou, veliki broj američkih kompanija kao što su Gugl, Target, Najki, Tviter i Skver proglasile su 19. jun svojim praznikom.    “Milioni ljudi koji su sa jednog kontinenta dovedeni na drugi i bili prisiljeni da izgrade u osnovi sistem modernog sveta, ne možete to da popravite u potpunosti. Ali ono što možete je, ne samo da priznate to, već da se potrudite da stvorite društvo u kome će naslednici tih ljudi imati dostojan život”, naglašava Kar.  A, aktivisti planiraju da iskoriste taj praznik da bi nastavili da se zalažu za stvaranje takvog društva.      

Nastavak na VOA...

Radio Slobodna Evropa: Sjedinjene Države obilježavaju 155 godina od završetka ropstva