Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Okt.2020, 10:56

Povratak socijalista u Boliviji

Godinu dana nakon što je predsednik Bolivije Evo Morales usred nasilnih protesta pobegao iz zemlje, kandidat njegove stranke Luis Arse (Arce) je prema prvim nezvaničnim rezultatima pobedio na predsedničkim izborima, što označava povratak levice u toj zemlji, ali i mogući novi talas socijalizma u Latinskoj Americi, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Ankete objavljene u ponedeljak pokazale su da socijalisti preuzimaju naizgled nedostižno >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << vođstvo na predsedničkim izborima u Boliviji, što bi, ako se rezultat potvrdi, predstavljalo masovni narodni prekor desničarskim snagama koje su pre godinu dana oterale levicu s vlasti, piše Vašington post.

Nekoliko puta odlagani izbori održani su u nedelju, 18. oktobra, nakon što je poništeno prošlogodišnje glasanje zbog navodne izborne prevare a što se završilo nasilnim protestima i odlaskom socijalističkog predsednika Moralesa u egzil, dok su njegove pristalice proglasile "puč".

Morales, kojem je ovaj put zabranjeno kandidovanje, iz Argentine je pratio suočavanje njegovog bivšeg ministra ekonomije, 57-godišnjeg Luisa Arsea s dva glavna konkurenta - bivšim predsednikom centralističke stranke Karlosom Mesom i desnim nacionalistom Luisom Kamačom. Prvi nezvanični podaci pokazuju da je Arse osvojio više od 50 odsto glasova, što je dovoljno za pobedu u prvom krugu.

Iako rezultati nisu zvanično potvrđeni, desničarska privremena predsednica koju podržavaju SAD, Žanin Anjes priznala je Arseovu pobedu u tvitu zamolivši ga da vlada "imajući na umu Boliviju i demokratiju".

Anjes, koja je preuzela vlast posle Moralesovog progonstva, ispala je ranije iz trke zbog slabe podrške birača koji je krive za loše upravljanje krizom tokom pandemije, ali i za talas represije nad levičarima.

Direktna pobeda socijalista u Boliviji znači veliki preokret političke vlasti u osiromašenoj andskoj državi i veliku pobedu latinoameričke levice. Ujedno je to, zaključuje Vašington post, zapanjujući poraz desnice koja je u prethodnoj godini dana nastojala da proda svoje akcije čišćenja socijalista u Boliviji kao "oslobađanje" zemlje - oslobađanje koje narod izgleda nije želeo.

Na izbore se široko gledalo kao na referendum o 14-godišnjem političkom projektu Moralesa, koji je stotine hiljada ljudi izvukao iz siromaštva, ali čije su politike i retorika podelili zemlju, ukazuje Njujork tajms.

Uoči dolaska na vlast 2005, Morales je govorio o ravnopravnosti, ukidanju diskriminacije i oporavku državnih resursa. Poslednjih godina, međutim, čak i pristalice su počele da ga napuštaju zbog optužbi za zloupotrebu moći i državnih sredstava, a posle i zbog seksualne vezu s maloletnicom.

Morales je tokom tri mandata obećavao da će pomoći mnogima koji žive na marginama, a na nekim mestima je, ukazuje list, ispunio to obećanje gradeći škole, bolnice i puteve. Stopa siromaštva u zemlji pala je, prema podacima Svetske banke, sa 60 na 35 odsto stanovništva. Ipak, naglašava Njujork tajms, poslednjih godina su mnoge njegove pristalice osećale da je predsednik propustio šansu da uistinu transformiše zemlju.

Arse, kandidat Moralesove stranke Pokret prema socijalizmu (MAS), uoči izbora je poručio da će nastaviti socijalistički pokret koji je započeo njegov prethodnik.

Morales i Arse duboko su isprepleteni, naglašava Volstrit džurnal, dodajući da je Arče, nakon što je 12 godina bio ministar ekonomije, sledio Moralesa u emigraciju prošlog novembra dok su se protesti rasplamsavali zbog spornih izbora.

Bivši bolivijski predsednik, koji je prvo otišao u Meksiko, a zatim u Argentinu, ponovo je okupio MAS i izabrao Arsea za kandidata i upravljao njegovom kampanjom.

Morales je obećao da će se vratiti u Boliviju, ali se, dodaje list, u toj zemlji suočava s nalogom za hapšenje zbog optužbi za terorizam koje su proizašle iz prošlogodišnjih političkih previranja.

Kao ministar ekonomije, Arse je pomogao Moralesu da smanji stopu siromaštva i nadgledao je procvat izvoza prirodnog gasa zbog kojeg je bolivijska ekonomija imala jedan od najbržih uspona u Latinskoj Americi.

Arse, koji je više od deset godina nadgledao nagli ekonomski rast i smanjenje siromaštva, ovaj put suočiće se s teškom bitkom za oporavak zemlje, ukazuje agencija Asošiejted pres.

Koronavirus, koji je naveo vlasti da dva puta odlože izbore, pogodio je siromašnu Boliviju teže od gotovo bilo koje druge zemlje, naglašava agencija i dodaje da je gotovo 8.400 od ukupno 11,6 miliona ljudi umrlo od COVID-19.

Dok se suočava s izazovom izlaska iz senke svog bivšeg šefa Arse je, ukazuje AP, na izborima imao koristi od niza grešaka Moralesovih neprijatelja koji su tokom prethodne godine pokušali da procesuiraju bivšeg predsednika i ključne pomoćnike poništavajući njegove politike, što je potpomoglo nove nemire i polarizaciju.

Morales je bio poslednji preživeli levičarski vođa u takozvanoj "ružičastoj plimi" koja je preplavila vlade širom Južne Amerike i prvi predsednik urođeničkog porijekla pod kojim je Bolivija doživela period političke stabilnosti, navodi AP.

Iako je gnev zbog korupcije podstakao oživljavanje desničarske politike, posebno u Brazilu, Arseova pobeda sigurno će, ocenjuje AP, ojačati levicu, čija himna ekonomskoj pravdi ima široku privlačnost u regionu u kojem bi se ove godine, prema proceni UN, siromaštvo moglo povećati na 37 odsto.

Nastavak na NoviMagazin.rs...