Izvor: B92, 23.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posao za Savet bezbednosti tek nakon rata
Vašington -- U sedištu Ujedinjenih nacija potvrdjen je u subotu uveče prijem zahteva iz Bagdada da se "pod hitno zaustavi agresija na Irak", ali iz Njujorka nema nagoveštaja da će se - osim pukog registrovanja i obaveštavanja javnosti - išta više učiniti u dogledno vreme oko te iračke poruke. Jedino konkretno reagovanje, tim povodom, čulo se, zapravo, iz američke misije pri UN, sa ocenom da je Sadam Husein "zakasnio sa tom porukom 12 godina" - koliko se (kako se objašnjava) čekalo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Irak da ispuni dosadašnjih 17 rezolucija Saveta bezbednosti vezanih, posredno i neposredno, za obaveze da se otkriju zalihe sveg zabranjenog naoružanja i obezbedi medjunarodna kontrola njihovog uništavanja.
Sad, medjutim - kad je počela "Operacija iračka sloboda" - Bušova administracija odmah je upozorila da se na političkom terenu oko Iraka ne vidi, do daljnjeg, nikakva uloga za svetsku organizaciju i njen Savet bezbednosti. Odnosno, da se za UN predvidja samo "humanitarna uloga" u budućem Iraku - i to u okviru vrlo kontrolisane procedure, koja će početi kad budu bila okončana ratna dejstva. SAD je, inače, od jedne do druge obale, zapljusnuo talas anti-ratnih demonstracija, pri čemu je epicentar protesta registrovan u Njujorku, sa preko 200.000 ucesnika. To je, medjutim, samo jedan deo slike: u Čikagu je, recimo, održan kontra-miting pristalica udara na Sadama Huseina, a indikativan je i rezultat upravo objavljene Galupove ankete koja pokazuje da čak 76 odsto ispitanih podržava američku intervenciju u Iraku.
