Izvor: Vostok.rs, 15.Nov.2013, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljska eskalacija mržnje prema Rusiji
15.11.2013. -
95.-godišnjicu od proglašenja nezavisnosti Poljske posle Prvog svetskog rata radikalna desnica je pretvorila u eksploziju agresije i mržnje. Akti vandalizma ka Ruskoj ambasadi u Varšavi primorali su policiju da prekine manifestaciju.
Ona je trajala samo jedan i po sat i okupila na hiljade ljudi, od kojih su neki dali oduška svojim ideološkim frustracijama. Pred Dvorcem kulture i nauke Rusije su demonstranti spalili rusku zastavu, skandirajući "Rusija - Kurva". >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << To što se desilo, nije bilo slučajno, već je imalo različite uzroke.
Konstantna karakteristika ideologije poljskih desničarskih organizacija je programirana mržnja prema Rusiji. Ova mržnja, negovana dugi niz godina, postala je deo školskog obrazovanja, čuje se iz usta političara i vešto se plasira u medijima, i to ne samo krajnje desničarskim. Rusija i njen predsednik Vladimir Putin su za mnoge isto ono što je đavo u učenju Rimokatoličke crkve - oličenje zla KGB-a, kojim plaše sve unaokolo. Pored toga, ova mržnja - jedan je od elemenata poljskih međunarodnih odnosa naturena Poljskoj politikom EU prema Rusiji. Jaki antiruski stav iskazuje šef poljske diplomatije.
Ni jedna manifestacija poljske opozicije ne prolazi bez anti-ruskih elemenata. Slogan "srpom i čekićem po crvenom ološu" skandira se na skoro svim njihovim javnim nastupima, čuje se na fudbalskim utakmicama i susretima pod okriljem katoličkog Radija Marija. Ovo se dešava već dugi niz godina. Primer eskalacije mržnje prema Rusiji je fudbalski meč u Varšavi Poljska - Rusija za vreme prvenstva EURO-2012.
U medijima je gotovo nemoguće naći objektivne izveštaje o Rusiji. Smisao se izvrće i opisuju se događaji krajnje tendenciozno. Klasičan primer su članci o Rusiji u novinama "Viborča".
Mržnja prema Rusiji se može susresti u Rimokatoličkoj crkvi: najčešće je povezana sa Smolenskom katastrofom ili istorijom Poljske. Propovedaonica u crkvama često služi kao politička tribina, a sami hramovi - mesta političkih rasprava povodom nacionalnih praznika, ponekad, kao npr. 3. maja i 15. septembra, kada se poklapaju sa verskim praznicima.
Svaku kritiku biskupa, posebno u poslednjih nekoliko godina, ova verska grupa najčešće doživljava kao napad na Crkvu, a kritičare - kao neprijatelje crkve, sa kojima se treba boriti i upravljati na njih svu silinu emocija. Na takvoj osnovi, koja kultivira mržnju, prezir i tuču kao prihvatljivo društveno ponašanje, otprilike, oko 25% odraslih Poljaka neguje mržnju prema Rusiji, smatrajući je uzročnikom nesreće kod Smolenska.
Poljski lideri vladajuće grupe, premijer i predsednik Poljske, istoričari po obrazovanju, imaju opozicionu prošlost povezanu sa "Solidarnošću". Zbog toga, oni ne mogu da drže distancu i objektivno se odnose prema prošlosti. Za njih, kao što je u svom govoru 11. novembra rekao predsednik Komorovski, Poljska je povratila svoju nezavisnost 1918 i 1989. Precrtavši čitav svoj period odrastanja, ovi poljski lideri takođe na svoj način neguju mržnju prema Rusiji. Doprinos pobedi Prve poljske armije tokom Drugog svetskog rata se tendenciozno ignoriše, jer su se poljski vojnici borili rame uz rame sa Crvenom armijom. Period obnove zemlje posle rata se negira i briše iz istorije - jer je to "đubrište". PNR - period totalitarne države pod okriljem Staljina i Sovjetskog Saveza. Upravo tako se prenosi mladim generacijama novija istorija Poljske. Mladi ljudi se u osnovnoj školi uče mržnji i preziru prema istočnom susedu i svojoj prošlosti.
Desničarski radikali, populisti - su pre svega mladi, kojima država i društvo ne pruža dovoljno prilike da isprazne svoju energiju svojstvenu njihovom uzrastu. Za njih je sport - pre svega tuča na stadionima, pošto sport u školama praktično ne postoji. Veronauka je važnija od fizičkog obrazovanja. Izgradnja fudbalskih stadiona u okviru vladine akcije "orlić" nije dovoljna. Akademski sport je dostupan samo eliti. Ne postoji masovi sport za mlade, sport je postao komercijalna zabava. Cvatući u PNR pokret harcera koji je masovno okupljao mlade ljude, pretvorio se u elitističke grupe, koje se takmiče u "nacionalnom patriotizmu".
Konačno, jedan od poslednjih razloga - to je percepcija mladih ljudi, ne samo o slobodi kao anarhiji, već i u nedostatku poštovanja prema etičkim normama i zakonu. I opet, primer daje sam vrh: poljski parlament, nepravedna suđenja, snishodljiva policaja, neetički sveštenici.
Ako se u Poljskoj zvanično mrzi Rusija, ako se po potrebi politike menja istorija, ako se prezir, nepristojnost i agresija prema drugima javno dozvoljavava i podstiče, ako mediji vode antirusku propagandu, a sloboda se izjednačava sa anarhijom, čak i u poljskom parlamentu, onda ponašanje neobuzdane omladine ne iznenađuje.
Oko nje se nalazi previše loših primera.
Mišljenje autora ne mora da se podudara sa stavom redakcije.
Zofja Bombčinska-Jelonek,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
