Izvor: Politika, 11.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokušavamo da shvatimo neophodnost štednje
Uvereni smo da će Srbija steći status kandidata u decembru
U žiži evropske dužničke krize, Grčka je već mesecima na ivici bankrota koji bi mogao imati neslućene posledice za budućnost EU i evrozone, ali i za privredne i političke odnose na jugoistoku Evrope. Uoči ključnog samita EU o finansijskoj pomoći Grčkoj i mišljenja Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komisije o kandidaturi Srbiji, ambasador Republike Grčke u Srbiji Dimostenis Stoidis prihvatio je intervju za „Politiku”.
Gospodine ambasadore, gde vidite izlaz iz začaranog kruga: vlada u Atini obećava međunarodnim kreditorima da će sprovesti rigorozne mere štednje, ali ih sindikati i zaposleni ne prihvataju i stalno štrajkuju?
Prolazimo kroz oštru krizu, koja je drugde započela još 2008. i pogađa većinu zemalja u Evropi, a i šire. U Grčkoj je od prošle godine u toku proces sprovođenja opsežnog programa fiskalne konsolidacije i strukturalnih reformi koji dovodi do značajnog smanjenja javnog deficita, uz korišćenje pomoći koju su obezbedile velike finansijske institucije i naši partneri iz EU.
Istovremeno, okosnica grčkih napora da se uspešno suoči sa trenutnom krizom biće stvaranje primarnog suficita koje se očekuje tokom naredne godine. U tom pravcu, odluke koje je 21. jula doneo Evropski savet predstavljaju značajan instrument, koji mora biti dodatno unapređen, odobren od strane svih parlamenata i sproveden tako da ne ostane prostora špekulantima da manipulišu međunarodnim finansijskim okruženjem.
Nezadovoljstvo ne izazivaju samo nepopularne mere štednje, već i osećaj nedostatka socijalne pravde: siromašni plaćaju veći ceh od bogatih, a niko nije kažnjen za decenije korupcije koje su doprinele krizi?
Svi pozitivni rezultati postignuti u fiskalnoj politici bili su mogući najviše zahvaljujući žrtvi bez presedana koju je podneo grčki narod. Mislim da je očekivano da poreski obveznici koji se suočavaju sa oštrim rezovima, koji dovode do značajnih promena u potrošačkim navikama i kulturi, odluče da protestuju na demokratski način, čiji je oblik i štrajk. U sadašnjim okolnostima, mislim da ljudi pokušavaju da shvate neophodnost tih drastičnih mera koje predviđaju ravnopravno učešće i doprinos svih slojeva društva. Osećam da većina javnog mnjenja, uprkos svem iznenađenju, želi da razume da će ovaj ogroman trud na kraju dovesti do zdrave ekonomije, kao i do postizanja nužnih i preko potrebnih strukturalnih i društvenih reformi.
Kolika je odgovornost onih iz EU koji su decenijama davali kredite, a znali su da ih Grčka neće moći da vrati?
U suštini, svi parametri i razvoj sadašnje krize jesu pitanje koje se rešava po hitnom postupku kao najviši prioritet svih partnera iz EU. Bitno je da se napomene da grčka ekonomija ne predstavlja više od tri procenta bruto proizvoda EU.
U tom smislu, ozbiljan je napredak postignut u ostvarivanju pravednije poreske politike, kroz borbu protiv utaje poreza, malobrojnijeg i manje skupog javnog sektora, novog penzionog sistema, politike privatizacije itd.
Gospodine Stoidis, verujete li da će Evropska komisija danas predložiti da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU i odrediti datum za početak pregovora sa Beogradom?
Trenutna finansijska realnost ne sprečava Grčku u sprovođenju svojih ciljeva za evropsku integraciju svih zemalja u regionu. Mi smo uz Srbiju na njenom evropskom putu, podržavajući čvrsto i konstantno njeno buduće članstvo u evropskoj porodici. Uvereni smo da će Srbija steći status kandidata u decembru, kao potvrdu napornog i uspešnog truda. Bićemo srećni da vidimo da je Srbiji ponuđen datum početka pristupnih pregovora.
Tanja Vujić
objavljeno: 12.10.2011
