Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Jun.2017, 10:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pet decenija od Šestodnevnog rata

Izraelci i Palestinci u ponedeljak, 5. juna, obeležavaju 50 godina od Šestodnevnog rata, sukoba koji je šokirao u svet i u kome je izraelska vojska pobedila nekoliko arapskih, izmenivši radikalno mapu Bliskog istoka i označivši prekretnicu u istoriji regiona.

Od 5. do 10. juna 1967. godine Izrael je napao Sinaj, Zapadnu obalu, pojas Gaze i Golansku visiju, a posledice tih napada osećaju se i pet decenija kasnije. Prethodno je Izrael mobilisao rezerviste i postavio generala >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Mošu Dajana za ministra odbrane.

Izraelska vojska se od tada povukla s egipatskog Sinaja i iz pojasa Gaze, ali tu palestinsku teritoriju i dalje drži pod blokadom, dok je istočni Jerusalim anektiran, kao i strateški Golan, a Zapadna obala pod okupacijom.

Šestodnevnim ratom započela je nova borba Izraelaca i Palestinaca za Svetu zemlju koja još uvek traje. ;Ratu je prethodilo nekoliko nedelja straha Izraelaca da će im mlada jevrejska država biti zbrisana, iako su sećanja na holokaust u Drugom svetskom ratu bila još sveža, navodi agencija Asošiejted pres.

Međutim, 5. juna 1967. godine izraelske vazduhoplovne snage su za samo nekoliko sati uništile sve egipatske borbene avione. Obezbedivši kontrolu neba, Izraelci su praktično pobedili u tom ratu prvog dana, konstatuje Frans pres.

U 7.24 po lokalnom vremenu objavljeno je u Tel Avivu da su Egipćani napali jug Izraela tenkovima i avionima. Usledilo je zvanično izraelsko saopštenje da su počele teške borbe i da su izraelske snage izvele kontranapad. Sirene su se oglasile najpre u Tel Avivu, a potom i drugim gradovima širom zemlje.

Većina istoričara sada veruje da je izraelska avijacija zapravo prva započela da napada vazduhoplovne baze u Kairu i području Sueca. Tako je u 8.12 sati i kairski radio, prekinuvši emitovanje redovnog programa, objavio: "Izraelske snage počele su ovog jutra agresiju protiv nas".

U Siriji je Radio Damask takođe prekinuo program da javi da je Izrael napao Egipat, a nešto pre 10 sati ta zemlja je objavila da su njene vazduhoplovne snage počele da bombarduju izraelske pozicije.

U isto vreme je Jordan svoje oružane snage stavio pod egipatsku komandu, pre nego što je objavio rat Izraelu u rano popodne.

I Kuvajt, Sudan i Irak ušli su u rat, a sledili su Alžir, Jemen i kasnije Saudijska Arabija.

U Jerusalimu su se vodile ulične borbe između jordanskih i izraelskih sektora, a kasnije su se neprijateljstva proširila i na izraelsko-jordansku i izraelsko-sirijsku granicu. Ratu je prethodilo nekoliko nedelja napetosti.

U maju je egipatski predsednik Gamal Abdel Naser zahtevao i obezbedio odlazak mirovnih snaga sa Sinaja i zatvorio Tiranski moreuz za izraelske brodove, što je dovelo do blokade Zaliva Akaba.

Već prvog dana rata izraelska vlada je proglasila da je pobedila egipatske vazduhoplovne snage. Drugog dana osvojila je Gazu koja je bila pod egipatskom upravom. Tada su izraelske snage ušle u arapski deo Jerusalima, a Savet bezbednosti UN je usvojio rezoluciju, pozvavši na momentalni prekid vatre.

Za šest dana rata Izrael je pobedio tri arapske vojske koje su pretile egzistenciji te zemlje i učvrstio granicu na Sueckom kanalu, prema Jordanu i Golanu, značajno proširivši teritoriju male zemlje osnovane 1948. godine i ostavivši arapski svet šoku.

Za Izraelce je to značilo povratak u Jerusalim, čemu su Jevreji težili gotovo 2.000 godina, a Palestinci su osudili krađu svojih teritorija i nastojanja Izraela da dominira čitavim područjem od Jordana do Mediterana.

"Šestodnevni rat je jedna od najvećih pobeda u istoriji Izraela", rekao je nedavno izraelski premijer Benjamin Netanjahu povodom obeležavanja godišnjice rata po hebrejskom kalendaru.

Međutim, ima i drugih mišljenja da je tim ratom posađeno seme zle sudbine, jer su usledile decenije nasilja i propalih pokušaja da se sklopi mir.

Izrael je potpisao mirovni sporazum s Egiptom 1979. i 1994. s Jordanom, ali mir sa Palestincima i dalje se čini neuhvatljivim i pored najava predsednika SAD Donalda Trampa da će pomoći sklapanju konačnog mirovnog sporazuma.

Mnogi u Netanjahuovoj vladi koja se smatra najdesnijom u istoriji Izraela otvoreno odbacuju mogućnost stvaranja nezavisne Palestine, što veći deo međunarodne zajednice smatra jedinim mogućim rešenjem decenijskog sukoba.

Palestinsko rukovodstvo i dalje tvrdi da je za model dve države, a ankete pokazuju da se većina Palestinaca slaže.

"Izrael bi trebalo da žali zbog onoga što mu se desilo od onog užasnog leta 1967. godine, leta kada je pobedio u ratu i izgubio skore sve" napisao je kolumnista levičar Gideon Levi u Harecu, ocenivši da je Izrael jači i bogatiji nego 1967, ali je takođe "korumpiran i truo onako kako samo okupatar može biti".

U međuvremenu, izraelska vlada nastavlja da gradi naselja za jevrejske naseljenike na okupiranoj Zapadnoj obali, gde ih ima već 400.000.

I zaista je ta zemlja postala vodeća vojna sila u regionu i sebe proglasila "nacijom startapa" zbog uspeha u oblasti visoke tehnologije.

Palestinske teritorije na kojima živi četiri miliona Palestinaca siromaše, podeljene na Zapadnu obalu kojom vlada Palestinska uprava sa dominantinim sekularnim Fatahom i Gazu, pod vlašću islamskog ekstremističkog Hamasa, pa se sve češće postavlja pitanje da li je rešenje po modelu dve države još živo.

Imajući u vidu da u Izraelu od osam miliona stanovnika, šest miliona čine Jevreji, a dva miliona izraelski Arapi, potomci Palestinaca koji su ostali u svojim domovima posle stvaranja jevrejske države, može se reći da bar po broju žitelja ta dva naroda imaju približno jednake delove Svete zemlje.

Nastavak na NoviMagazin.rs...