Izvor: Vostok.rs, 28.Apr.2013, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pentagon poziva u pomoć „privatne vojske“
28.04.2013. -
Sekvester budžeta Pentagona može da dovede do značajnog smanjenja snage regularne vojske SAD. Prema mišljenju niza stručnjaka, to će samo gurnuti svet u razvoj privatnog vojnog biznisa.
Američke kopnene trupe su i bez toga već planirale smanjenje za skoro sto hiljada ljudi. Međutim, u slučaju nastavka sekvestra moraće da se ide na dodatna smanjenja, uključujući Nacionalnu gardu i armijsku rezervu. U tom slučaju biće dovedena u pitanje sposobnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << armije da učestvuje u velikim vojnim akcijama.
Eksperti veruju da problem nije u sekvestru budžeta. Ljudi jednostavno ne žele da idu u armiju. Prvi zamenik predsednika Akademije geopolitičkih problema Konstantin Sivkov:
- Vojnim stručnjacima je bilo očigledno da su se ti problemi u američkoj armiji pojavili odavno. U prvom redu, prema karakteru vođenja borbe u Iraku i Avganistanu. Američka armija je pokazala otvorenu moralno-psihološku nespremnost personalnog sastava za vođenje gerilskih akcija. Znači i u rešenju ključnog zadatka bilo kog rata – zadržavanju teritorije. Američka armija je jedna od borbeno najsposobnijih kada se vodi rat protiv redovnih trupa. Kada je američka vojska u prilici da primeni oružje na daljinu, ne rizikujući živote svojih vojnika. Ako govorimo o borbi prsa u prsa, što je karakteristika gerilska borbe, američki vojnici ne žele da ginu. To je bolest bilo koje plaćene armije. Život se može rizikovati samo za ideju.
Kadrovski problem će dovesti Pentagon u zavisnost od privatnih vojski. Njihova uloga će se vremenom povećavati, o čemu govore vojne akcije u Iraku i Avganistanu. U ovom trenutku postoji ukupno više od tri hiljade kompanija, koje u više od 60 zemalja sveta, nude odgovarajuće usluge. One se sve češće definišu kao strukture koje bi mogle da zamene nacionalne armije, koje rade po ugovoru. Međutim, direktor Centra za strateške konjunkture Ivan Konovalov, ne slaže se u potpunosti sa takvim pristupom. Jedno vreme postojao je trend da se mnoge vojne operacije obavljaju uz pomoć privatnih vojnih kompanija. Jer, one deluju brzo, i moguće je angažovati ih na kraći rok, na primer na godinu dana, a potom raskinuti ugovor, dok je regularna vojska konstantna kategorija. Vremenom se shvatilo da je to nemoguće. I odustalo se od te ideje. Ali oni vrše svoju funkciju. Zato jer u Iraku ili Avganistanu armija ne štiti naftovod. To rade privatnici u interesu neke kompanije. Ali nikada vojni privatnici neće zameniti armiju. A kompanije, koje deluju u zoni borbenih dejstava, su uglavnom naften kompanije ili rudnici dijamanata i oni ne mogu da prođu bez privatnika. Jer, armija neće štiti njihove interese.
Međutim, upravo privatne armije, po mišljenju mnogih stručnjaka, su najefikasnije u lokalnim oružanim konfliktima. Jer je vreme velikih ratova, u kojima treba angažovati velike vojske, po svemu sudeći prošlo, „privatnici“ postaju traženo sredstvo za praktičnu realizaciju geopolitičkih doktrina.
Hipotetički Vašington generalno može da vedi ratove van svojih granica isključivo snagama „privatnika“. Stručnjaci naglašavaju pogodnosti takve odluke.
Odsustvo strane redovne vojske sprečava da se govori o okupaciji. Ljudske žrtve „privatnika“ ne računaju se kao žrtve Američke armije. Nedostatak odgovornosti prema američkoj vlasti i nedostatak sudske nadležnosti u zemlji u kojoj se nalaze daje im mogućnost da znatno prošire okvire dozvoljenog u postizanju postavljenih ciljeva.
Međutim, teško da „privatnici“ mogu da zamene nacionalne armije. Regularna armija štiti političke interese države, a „privatnici“ – komercijalne. Najverovatnije da ćemo u budućnosti imati posla sa neobičnom simbiozom, koja postaje deo logike modernog ratovanja za resurse. Kriza nacionalne armije najambicioznijeg geopolitičkog igrača na svetskoj sceni samo doprinosi pridavanju ovom fenomenu međunarodnog statusa.
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/The U.S. Army/cc-by
