Izvor: Politika, 16.Feb.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patrijarh Vartolomej u turskom parlamentu
Pravoslavni velikodostojnik će zatražiti da se isprave mnoge nepravde koje decenijama tište pripadnike verskih manjina
Istanbul – Prvi put posle devedeset godina, kada je u Turskoj izabran parlament, poslanicima će se obratiti vaseljenski patrijarh Vartolomej.
„Turska se menja, istina polako. Ali, treba sačekati da li će naši zahtevi biti prihvaćeni u novom ustavu”, primetno suzdržano ovim povodom reaguju u Patrijaršiji u Istanbulu.
Patrijarh >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vartolomej će prvi put iduće sedmice prekoračiti prag zdanja na Kizilaju u centru Ankare, da bi u Komitetu za ustavna pitanja izneo šta sve tišti malobrojne pravoslavce, kao i pripadnike drugih verskih manjina. Ovaj presedan je napravljen u okviru priprema novog ustava, pošto su sada važeći najviši zakon zemlje po svom nahođenju skrojili generali posle vojnog udara 1980.
Pravoslavni velikodostojnik će, kako saznaju novinari u njegovom okruženju, otvoriti mnoge probleme sa kojima se suočavaju decenijama. On će zatražiti da se malobrojnim Grcima, Jermenima, Jevrejima i Asircima garantuju ista prava koja uživaju muslimani. U Turskoj, koja ima ukupno 75 miliona stanovnika, živi manje od sto hiljada onih koji ne klanjaju Alahu.
Verske manjine traže pravo da osnivaju svoje verske škole, što im je zagarantovano još davne 1923, kada je, posle raspada Osmanskog carstva, stvorena današnja Turska. Pravoslavce posebno boli odluka vlade koja im je 1971. godine zatvorila Teološki fakultet na ostrvu Halki kod Istanbula, i to posle skoro dva veka rada. Bez mladih sveštenika te zajednice su osuđene na izumiranje. Očekuje se, takođe, da se konačno ispune vladina obećanja i da im se vrati oduzeta ogromna imovina, zbog čega se već decenijama povlače po sudovima od Ankare sve do Strazbura.
Grci i Jermeni i dalje se osećaju kao građani drugog reda, iako se rađaju i umiru u Turskoj, iako su državljani te zemlje u kojoj revnosno ispunjavaju svoje obaveze, uključujući i služenje vojnog roka. Oni i dalje ne mogu da dobiju posao u državnim strukturama, iako imaju ljude koji to svojim znanjem i iskustvom zaslužuju.
Patrijarh Vartolomej će, kako se najavljuje, tražiti da državna Direkcija za verska pitanja i manjinama, isto kao i muslimanskoj crkvi, odobrava sredstva iz svojih fondova. Oni, takođe, očekuju da učestvuju i u raspodeli sredstava koje Ankara dobija od Brisela, pošto je kandidat za ulazak u Evropsku uniju, sa kojom od 2005. godine vodi pristupne pregovore. Pogotovo što manjine zdušno podržavaju evropske integracije.
Grke i Jermene posebno boli to što ih, još uvek, često tretiraju kao neprijatelje Turske. U školskim udžbenicima se protiv njih širi govor mržnje, pa su često žrtve napada, a čak je zabeleženo i nekoliko ubistava. Posebno je na udaru patrijarh Vartolomej koga optužuju da pokušava da u Istanbulu stvori „državu u državi”. Radikalni islamisti su pre nekoliko godina inicirali potpisivanje peticije u kojoj je zatraženo od vlade da se taj crkveni velikodostojnik protera u Grčku
„Nema sumnje da je značajno što će patrijarh Vartolomej prvi put govoriti u parlamentu, ali smo rezervisani prema iskrenosti turske vlade. Dijalog je važan i mi tražimo konačno rešenje naših problema. Do sada smo tretirani kao građani drugog reda”, objašnjava za „Hurijet” Stelio Berber, direktor jedne pravoslavne fondacije u Istanbulu.
V. Lalić
objavljeno: 17.02.2012.
