Izvor: B92, 12.Okt.2019, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pakt konzervativne vlasti sa građanima u Poljskoj"
U nedelju 13. oktobra Poljaci izlaze na parlamentarne izbore. O situaciji pre izbore i mogućim ishodima piše Dojče vele.
To neće biti "normalni" izbori, već izbori na kojima će biti odlučeno "da li će Poljska biti demokratska pravna država ili će i dalje klizati u pravcu autoritarne diktature.
Jaroslav Kačinjski (PiS) koji je doduše normalan poslanik, ali u stvarnosti vodi glavnu reč, siguran je: "Većina u društvu je iza nas. Još se ne zna hoće li ta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << većina masovno i da izađe na biračka mesta. Ako izađe, pobedićemo, ako ne izađe, moglo bi biti pomešano."
Nekoliko dana pred izbore, rame uz rame sa premijerom Mateušom Moravjeckim, dva političara PiS već naveliko govore o tome šta će kao prvo uraditi posle izbora.
U okviru "Plana od pet tačaka" PiS obećava da će rasteretiti manja preduzeća kada je reč o socijalnim davanjima, da će isplatiti 13. a možda čak i 14. penziju (u visini minimalne penzije), da će rasteretiti manje i srednje gradove gradnjom 100 obilaznica i da će se založiti da seljaci u Poljskoj dobijaju iste subvencije kao i oni u Francuskoj i Nemačkoj, itd.
Sociolog Marcin Sinčuh sa Univerziteta u Varšavi kaže da PiS vodi politiku kakve u Poljskoj nije bilo u poslednjih 30 godina.
"Letvica kredibliteta je sada postavljena tako visoko da to postaje čak opasno, jer podrazumeva automatizam prema načelu: održaćemo obećanja šta god se desilo. Pitanje je kako bi to trebalo da funkcioniše u krizi. U tom slučaju bi moralo da bude skraćenja".
No, pitanje je: gde zaseći? Sada je već potrebno vreme da se nabroje svi programi u oblasti ekonomije i socijalnog staranja u koje PiS ulaže ili hoće da ulaže novac. Manji porez, raniji odlazak u penziju ili dečji dodatak su najpoznatiji - mnogo toga je vlada sprovela i pored upozorenja stručnjaka, ali je to dosad funkcionisalo.
"PiS je vratila ljudima dostojanstvo", kaže jedan taksista iz jednog manjeg grada na istoku zemlje. Ono što nekim stranim posmatračima izgleda kao "podmićivanje birača" (neke dodatne usluge države, kao štio je povećanje dečjeg dodatka, bivaju isplaćene baš pred izbore) bi trebalo da vraća ljudima dostojanstvo? Kako to? Tu ključna reč glasi: simboli.
PiS ume sa njima. Nacionalni ponos, heroizam, odricanje od sopstvenih prednosti u korist drugih - to je retorika kojom se služi partija Jaroslava Kačinjskog, i koja kao da je potrefila duh vremena. Interesantno je što dečji dodatak, kojim je počeo put ka socijalnoj državi uz PiS, na selu hvale i oni koji nemaju dece.
Nakon godina odricanja koje su usledile posle političkog zaokreta, kada su čak i levičarske vlade propovedale slobodno tržište, država se vraća i "stara" čak i o onima za koje je izgledalo da do sada nisu imali nikakvu ulogu. To je pozivitno iskustvo.
"Za mnoge je transformacija bila traumatična", seća se sociolog Sinčuh. "U socijalizmu država nije bila voljena, ali je nudila određenu sigurnost i snabdevala ljude najvažnijim stvarima". Socijalnim staranjem, ali i naglašavanjem zajedničkih vrednosti kao što su "nacija", "ckva" i "porodica", PiS je stranka koja ponovo otelovljuje red i sigurnost. "To mnoge starije podseća na godine njihovog detinjstva i mladosti". Sinčuh kaže da mnogo toga deluje podsvesno.
Problem liberalnog tabora: vođa opozicije Gžegorž Šetina nije posebno omiljen. On je uglavnom odgovoran za to što savez "Građanska koalicija" važi uglavnom kao anti-Pis stranka umesto da na nju svi gledaju kao na stranku koja ima sopstvenu snagu oblikovanja i dobrih ideja.
I dok PiS u predizbornoj kampanji samo niže obećanja i kao da istresa iz rukava poteze koji će usrećiti građane, nastup opozicije važi kao slab. Ona na selu, pre svega u glavnim uporištima PiS na istoku zemlje, gotovo da i nije prisutna kada je reč o plakatima, ali i sadržajima.
Umesto toga, u udarne vesti dospevaju neuspeli nastupi poput onog bivšeg predsednika Leha Valese na jednoj konvenciji Građanske platforme - PO - koji je Kornela Moravjeckog, oca sadašnjeg premijera, samo dan nakon njegove sahrane nazvao "izdajnikom" pokreta Solidarnost.
Pri tome PiS ima zašto da se kritikuje. Stanje pravosuđa je veoma loše, suđenja traju duže nego ikada. Bitni delovi "reforme", kao što je prisilno slanje top-sudija u penziju, zaustavljeni su uz pomoć Evropskog suda ili će uskoro biti zaustavljeni. Mnoge sudije neće da se odazovu pozivu nove Disciplinske komore, jer sumnjaju u njenu političku nezavisnost.
No, umesto da iznosi sopstvene planove, opozicija stalno izdaje neka nova upozorenja da je demokratija ugrožena - što, sudeći bar po pismima bivšeg predsednika, sve više podseća na pastira koji je stalno vikao "To je vuk!" i kada vuka nije bilo - da se na kraju, kada je upozorenje bilo istinito, na njega više niko nije obazirao.
Nejasno je i kako PO tačno misli da obnovi demokratiju, smatra Vojćeh Šacki iz liberalnog trusta mozgova "Politika insajt". "Nema paketa zakona i ispravki koji bi dovele do ponovnog uspostavljanja pravne države. Ne znam kako bi PO mogla da počisti haos posle PiS, a to ne znaju ni birači PO."
Ako uopšte dođe do promene vlasti, to će biti moguće samo sa širokom koalicijom. Dobre šanse da uđu u parlament imaju Levičari, a seljačka stranka PSL prema anketama balansira na cenzusu od pet procenata. Isto je i sa desničarskom grupacijom "Konfederacija" koja navodno privlači muške birače.
Demoskopi su složni u oceni da nacionalnokonzervativna PiS ima prednost. U anketama najčešće dobija više od 40 odsto, a građanska koalicija 30 odsto. Levičari dobijaju oko 12 odsto glasova. Ako su te brojke pouzdane, onda se postavlja pitanje da li će PiS moći da vlada sama ili će joj biti potreban koalicioni partner.
.jpg)
