Izvor: Blic, 21.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otišao najveći lovac na naciste
Otišao najveći lovac na naciste
Najpoznatiji i najuspešniji lovac na naciste Simon Vizental preminuo je u Beču u 96. godini života, saopštili su juče njegovi najbliži saradnici.
Simon Vizental, koji je i sam preživeo holokaust, čitav život posvetio je pronalaženju zločinaca iz Drugog svetskog rata. Koliko je bio predan tom pozivu svedoči i podatak da je zahvaljujući njemu više od 1.100 nacista izvedeno pred lice pravde posle rata.
Njegov prijatelj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rabin Marvin Her izjavio je da je Vizental preminuo u snu:
'Simon Vizental je bio savest holokausta. Kada je on okončan 1945. godine, čitav svet je otišao kući da bi zaboravio strahote rata. Vizental je ostao sam kako zločin ne bi bio zaboravljen. Postao je zastupnik žrtava, rešen da najveće zločince u istoriji izvede pred lice pravde. Radio je posao koji niko drugi nije hteo, bio je detektiv i tužilac istovremeno jer su se saveznici već okrenuli sukobima u hladnom ratu', rekao je Her.
Reči hvale za Vizentalov rad imao je i lord Džener, bivši istražitelj ratnih zločina i predsednik Obrazovnog centra holokausta:
'On je bio moj heroj, hrabar, fanatičan, jednostavan čovek koji je patio u koncentracionim logorima tokom rata.
Simon Vizental je rođen 31. decembra 1908. godine u Ukrajini, koja je tada pripadala Austrougarskom carstvu. Iako je pre Drugog svetskog rata radio kao arhitekta, užasi holokausta u kome je ubijeno šest miliona Jevreja promenili su njegov život. Sam Vizental je tokom rata izgubio 89 članova uže i šire porodice. Lovu na naciste posvetio se kada su američke trupe oslobodile logor Mathauzen 1945, u kojem je bio zatvoren.
U trenutku kada je oslobođen, imao je samo 45 kilograma, a Mathauzen je bio peti nacistički logor smrti koji je preživeo. Po oslobađanju logora izdiktirao je imena 91 čuvara logora. Kasnije je pronašao više od 70 njih. Ubrzo je osnovao Jevrejski dokumentacioni centar u Beču. Njegove mete nisu bili samo oni koji su planirali i osmislili holokaust, već i najmanje osovine u nacističkoj zločinačkoj mašini.
Ipak, karijera Simona Vizentala obiluje kontroverzama. Protivnici su ga optuživali za egocentričnost, a došao je i u lični sukob sa prvim jevrejskim kancelarom u Austriji Brunom Kriskijem. Vizental se razišao sa Svetskim jevrejskim kongresom kada je odbio da podrži njihov slučaj protiv bivšeg generalnog sekretara UN Kurta Valdhajma, koji se sumnjičio za zločine počinjene na prostoru bivše Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.
Dobitnik je brojnih odlikovanja među kojima je ordenje austrijskog i francuskog Pokreta otpora, holandska Medalja slobode, Medalja slobode Luksemburga, Nagrada Lige ujedinjenih nacija za pomoć izbeglicama...
Tokom svog dugogodišnjeg rada Vizental je mnogo puta dobijao anonimne pretnje. U junu 1982. ispred ulaza u zgradu gde je stanovao u Beču, eksplodirala je bomba, ali on nije povređen. A. Petrović
