Izvor: BKTV News, 03.Jun.2012, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostrvo plastičnog otpada u Pacifiku dostiglo veličinu Teksasa
Naučnici su ustanovili su da se veliki vrtlog plastičnog otpada, poznat kao “Velika pacifička mrlja smeća” od ranih sedamdesetih godina prošlog veka uvećao sto puta i da je dostigao površinu savezne države Teksas u SAD, što bi moglo da ima ozbiljnih posledica po Kaliforniju i druge obalske države SAD.
Tokom ekspedicije iz 2009, istraživači Okeanografskog instituta Skrips uzeli su uzorke vode 1600 kilometara od obala Kalifornije i uporedili su količinu plastike otkrivenu u njima >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << sa onom iz uzoraka uzetih 1972.
Dok u većini uzoraka od pre 40 godina nije bilo plastike, ili se ona mogla naći samo u tragovima, sada su veliki delovi Pacifika zagađeni milijardma sićušnih “konfeta” iz naplavina plastičnog otpada, koji sistem kružnih vodenih struja u okeanu nosi do suptropske zone konvergencije u severnom Pacifiku, gde ga vetar i talasi razbijaju i usitnjavaju.
Ove čestice “mikroplastike” - komadići plastične mase prečnika manjeg od 5mm - plutaju blizu površine, i odatle ih u svoj organizam unose ribe, morske kornjače i drugi stanovnici mora.
Najnoviji uzorci pokazuju da je mrlja otpada, pored toga što je po površini slična Teksasu, u novije vreme postala i mnogo gušća: Po kubnom metru vode ima oko 100 puta više plastike nego u uzorcima iz sedamdesetih godina.
Studija o ovoj pojavi, koja je objavljena u onlajn izdanju časopisa “Bajolodži leters”, takođe konstatuje i da plutajuće smeće olakšava neumereno širenje insekta poznatom kao vodeni pauk (leže jaja na komadima koji plutaju po vodi), što može imati nepovoljnih posledica po druge morske životinje.
Svaka deseta riba u Pacifiku ima plastike u utrobi
Još gorih posledica, međutim, po stanovnike mora (a i ljude koji se njima hrane) ima neizbežno gutanje plastike. Već spomenuta ekspedicija Okeanografskog instituta Skrips ustanovila je, naime, da svaka deseta riba ima plastike u u trobi, uz procenu da ribe koje žive na srednjim dubinama u severnom Pacifiku godišnje najverovatnije progutaju oko 12 do 24 tone plastičnih materija.
- Kada plastika jednom dospe u okean, njeno vađenje je vrlo teško i skupo, i zato jedino rešenje predstavlja prevencija - kaže Mirjam Goldštajn, stručnjak za biologiju mora i jedan od rukovodilaca spomente studije.
Izvor: vesti online
Tweet
.jpg)
