Izvor: Politika, 18.Okt.2011, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslobođen Gilad Šalit
Na osnovu prošlonedeljnog dogovora u zamenu za izraelskog vojnika biće pušteno 1.027 palestinskih zarobljenika
Jerusalim, Kairo – Izraelski vojnik Gilad Šalit stigao je tokom prepodneva u Izrael, nakon pet godina provedenih u zarobljeništvu u pojasu Gaze, potvrdila je izraelska vojska. „Nadam se da će ovaj sporazum doprineti uspostavljanju mira između dva tabora”, rekao je Šalit egipatskoj televiziji odmah po oslobađanju. „Dobro se osećam”, rekao je mladi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tenkista koji će prvo biti podvrgnut lekarskom pregledu u jednoj izraelskoj vazdušnoj bazi odakle će moći da telefonira svojoj porodici.
Na prikazanom snimku egipatske televizije među članovima palestinske delegacije koja je Šalita predala egipatskim posrednicima primećen je i šef oružanog ogranka Hamasa, vođa Brigada Al Kasam Ahmed Džabari.
Šalit je oslobođen nakon pet meseci i četiri meseca provedenih u zatočeništvu i izolaciji u pojasu Gaze. Pre nego što je vraćen u domovinu, Šalit je u intervjuu za egipatsku televiziju vidno umoran i bled, rekao da je pre nedelju dana saznao da će biti pušten i da je Hamas s njim postupao dobro.
Istovremeno konvoj palestinskih zatvorenika koje su ranije oslobodile izraelske vlasti, ušao je u toku dana na teritoriju pojasa Gaze.
Tamo su ih dočekala tri vozila oružanog ogranka Hamasa i vozila Crvenog krsta.
Drugi deo oslobođenih palestinskih zatvorenika stigao je na zapadnu obalu gde ih u Ramali očekuje predsednik palestinske uprave Mahmud Abas.
Izrael i palestinska uprava su prošle sedmice uz posredovanje Egipta, sklopili sporazum kojim se predviđa da izraelske vlasti oslobode 1.027 palestinskih zatvorenika, među kojima 27 žena.
Prva etapa predviđa oslobađanje 477 zatvorenika, dok će još oko 500 njih biti oslobođeno „kroz dva meseca”.
Palestinski Hamas je za uzvrat oslobodio izraelskog vojnika Gilata Šalita koji ima i francusko državljanstvo.
-----------------------------------------------------------
Asimetrija 1.000 : 1
U pozadini ljudske drame izraelsko-palestinske razmene zatvorenika leži nesvakidašnja asimetrija koja pokazuje da se jedan vojnik Izraela izjednačava sa 1.000 palestinskih. Kako je došlo do toga?
Izraelska spremnost da postupi pod tim okolnostima je istovremeno pokazatelj snage i slabosti, ocenjuje analitičar Bi-Bi-Sija.
Pokazuje snagu time što uverava sve regrute i njihove porodice da će država uraditi sve moguće da obezbedi njihovo oslobađanje ukoliko budu uhvaćeni. „Nijedan vojnik neće biti ostavljen”, nije samo isprazna fraza.
Slabost je pak zbog toga što svako ko eventualno pomisli da uhvati taoce može da računa na visoku cenu koju je Izrael spreman da plati za svakog uhvaćenog vojnika, a možda i običnog građanina.
Iza toga se krije mnogo faktora, a prvi je možda priroda izraelske armije (IDF). Kako god njeni kritičari pokušavali da je okarakterišu, većina Izraelaca doživljava IDF kao jedan od fundamentalnih elemenata zemlje, ali i kao čuvara.
Jevrejska zajednica, koja čini tri četvrtine izraelskog stanovništva, armiju smatra narodom u uniformi. Kao rezultat toga vojska kod građana izaziva emocije koje su u velikoj meri zaboravljene u Velikoj Britaniji i SAD koje imaju profesionalnu, plaćenu vojsku.
Postoje naravno i manje uzvišeni faktori koji su odigrali ulogu u ovoj razmeni. Iz istorije je jasno da bi Izrael da je imao mogućnost da vojnom akcijom spase Gilada – to uradio. Opcija za oslobađanje se nije ukazala.
Sa druge strane, neprijatelji Izraela su znali koliko visoku cenu je zemlja spremna da plati da oslobodi svog vojnika. Od ranije je poznato da je izraelska vlada bila spremna da plati zapanjujuće sume za informaciju o Ronu Aradu, pilotu koji je oboren iznad Libana 1980. godine i za koga se verovalo da je pao u ruke iranske vlade.
Danas se veruje da je on umro u zarobljeništvu, ali dok je postojala šansa da se izbavi živ Izrael je bio spreman da plati visoku cenu da ga izbavi.
A dogodio se i mnogo direktniji presedan kada je Izrael 1985. oslobodio 1.150 zarobljenika u zamenu za puštanje na slobodu tri zarobljenika IDF-a.
Dogovor je u to vreme bio mnogo kontroverzniji nego što se dosad „slučaj Gilad” pokazao za Benjamina Netanijahua, ali sugeriše da je izraelska vlada i u to vreme pravila iste političke i emocionalne kalkulacije.
objavljeno: 19.10.2011
