Izvor: S media, 10.Dec.2009, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obami uručena Nobelova nagrada za mir
Predsedniku SAD Baraku Obami u Oslu uručena Nobelova nagrada za mir za 2009. godinu.
"Prihvatam ovu počast sa dubokom zahvalnošću i velikom poniznošću", rekao je Obama na svečanosti i naglasio da nagrada govori o tome da ljudi nisu zatočenici sudbine i da "naša dela imaju uticaja i mogu da skrenu istoriju u pravcu pravde".
Obama je u govoru ponovio ono što je rekao pre ceremonije: da uvidja da su u poredjenju sa nekim velikanima istorije, dobitnicima te nagrade, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kao što su Albert Švajcer i Martin Luter King, njegova "dostignuća mala".
On je takodje ponovio da ima mnogo ljudi zaslužnijih od njega da dobiju tu počast. Ali, rekao je, možda je nakontoverznija stvar oko dodele ove nagrade baš njemu to što je on vrhovni komandant zemlje koja vodi dva rata.
Kao odgovor na to Obama je rekao da se nekad mora ratovati protiv zla u svetu i da bi se osigurala bezbednost SAD, ali je izrazio žaljenje zbog gubitka ljudskih života.
"Moramo da počnemo da priznajemo tešku istinu da nećemo iskoreniti silovite sukobe tokom našeg života. Biće trenutaka kada će zemlje, delujući samostalno ili zajedno, smatrati da je upotreba sile ne samo potrebna, nego i moralno opravdana", rekao je Obama.
On je rekao da, iako veoma ceni miran otpor, kao šef države koji se obavezao da štiti i brani, ne može da se rukovodi samo time, niti da skrštenih ruku prati pretnje američkom narodu.
"Jer nemojte se zavaravati: zlo postoji u svetu. Pokret nenasilja ne bi mogao da zaustavi Hitlerovu vojsku. Pregovori ne mogu da ubede vodje Al Kaide da odlože oružje. Reći da je sila nekad neophodna nije poziv na cinizam - to je priznavanje istorije, nesavršenosti čoveka i granice razuma", rekao je on.
Ali naglasio je da sve zemlje moraju da se pridržavaju medjunarodnih standarda o primeni sile.
Američki predsednik je naglasio da se stabilan mir može postići ako svet postavi nekoliko uslova.
Medjunarodna zajednica, rekao je on, mora da uvede sankcije protiv zemalja kao što su Iran ili Severna Koreja koje se suprotstavljaju medjunarodnim zahtevima da prekinu nuklearne programe, ili zemljama kao što su Sudan, Kongo ili Mjanmar koje ugrožavaju sopstvene gradjane.
"Oni režimi koji kršse pravila, moraju da odgovaraju", rekao je Obama.
On je rekao da će SAD uvek biti uz one koji se bore za slobodu u Iranu, Mjanmaru, Zimambaveu.
"Svedoci smo mirnog dostojanstva reformatora kao što je Aung San Su Ći, hrabrosti Zimbabveanaca koji su glasali uprkos nasilju i hrabrosti stotina hiljada ljudi koji su mirno protestovali u Iranu", rekao je Obama.
On je rekao da su režimi tih zemalja pokazali da više strahuju od želje svojih gradjana, nego od strane sile.
"Odgovornost je svih slobodnih ljudi i slobodnih zemalja da jasno kažu tim pokretima da su nada i istorija na njihovoj strani", rekao je Ombama.
Pre nego što je Obami uručio nagradu, predsednik Nobelovog komiteta Torbjern Jagland je pokušao da odgovori na kritiku da je to priznanje isuviše rano dodeljeno Obami.
"Mnogi samtraju da je nagrada stigla prerano. Ali istorija je prepuna izgubljenih prilika. Sada i danas imamo priliku da podržimo ideje predsednika Obame", rekao je Jagland i naglasio da je nagrada "poziv na akciju za sve nas".
Norveški Nobelov komitet iznenadio je svet kada je 9. oktobra saopštio da je Obama dobitnik nagrade za mir, samo devet meseci od dolaska u Belu kuću, sa dva rata koje SAD vode u Iraku i Avganistanu, i bez značajnih diplomatskih dostignuća.
