Izvor: Politika, 19.Mar.2010, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi sukob Berluskonija sa predstavnicima medija
Italijanski premijer nameravao da ukine „neprikladne” televizijske programe
Od našeg dopisnika
Rim, 19. marta – Na samo dve nedelje od regionalnih izbora u Italiji politička bura oko Silvija Berluskonija i dalje se ne smiruje. Nakon sve izvesnijeg isključenja premijerove političke partije iz izborne trke za najvažniju italijansku regiju Lacio (koja obuhvata i Rim), protiv Berluskonija je zvanično podignuta još jedna optužba: zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pretnji i korišćenja položaja kako bi uticao na rad nezavisne Agencije – garanta za komunikaciju – Agcom.
Prema izveštajima italijanskih medija, Berluskoni je vršio pritisak na jednog od komesara pomenute institucije, Đankarla Inočencija (predstavnika premijerove stranke u ovoj nezavisnoj instituciji), insistirajući na ukidanju programa „Anozero”, čiji je autor žustri premijerov protivnik novinar Mikele Santoro.
Osim Berluskonija optužba je podignuta i protiv direktora dnevnika prvog programa državne televizije RAI Augusta Mincolinija, kao i protiv Inočencija, okrivljenog za podsticanje na krivično delo.
Pored programa „Anozero” pomenuta optužba otkriva i premijerovu nameru da utiče na još dve emisije („Balaro” i „Parla kon me”) koje se takođe bave političkim pitanjima, a koje su otvoreno protiv premijerove političke struje.
Poslednjih dana italijanski opozicioni listovi sa dnevnikom „Republika” na čelu objavili su detaljan sadržaj prisluškivanih premijerovih telefonskih razgovora i ostalih osumnjičenih u istrazi: „Zar ne uspevate da zatvorite ni ’Anozero’? Radi se o pitanju ponosa. Pa ja sam te stavio na položaj na kome se danas nalaziš”, čita se u delovima objavljenih Berluskonijevih poziva upućenih Inočenciju. Osim optuženih, otkriveno je i moguće učešće Đanija Lete, podsekretara vladinog predsedništva i desne ruke italijanskog premijera.
Berluskoni je istragu tužilaštva iz Tranija označio „smešnom” ističući da se radi o očiglednom kršenju zakona. Italijanski premijer je smiren i po pitanju sadržaja objavljenih razgovora: „Premijerovo je pravo da razgovara sa kim god hoće preko telefona, a da pri tom ne bude prisluškivan kao što je to slučaj ovde.” „Kada mu se ne sviđa televizijski program premijer bi umesto telefona trebalo da koristi daljinski upravljač”, komentar je opozicionog lidera Pjerluiđija Bersanija. „Crvene sudije” i opozicija i dalje predstavljaju lajtmotive napada Berluskonija koji se ujedno sprema i za manifestaciju svoje političke partije Narod sloboda predviđenu za subotu u Rimu, koja je i direktan odgovor prošlonedeljnim protestima opozicije.
Demonstracije u subotu su i poslednji Berluskonijev test pred regionalne izbore; najveću opasnost za sada predstavlja „francuski sindrom”. Misli se na poraz predsednika Nikole Sarkozija na prošlonedeljnim regionalnim izborima u Francuskoj.
Pokušaj ukidanja programa koji nisu u saglasnosti sa vladinom politikom ne predstavlja novinu za jednog od najvećih svetskih medijskih tajkuna. U Italiji se, u novinarskom žargonu, često koristi izraz – „bugarski edikt” – sinonim za skandaloznu Berluskonijevu izjavu prilikom državne posete Sofiji, 2002. kada je otvoreno apelovao na tadašnje rukovodioce RAI da intervenišu povodom „kriminalnog korišćenja” televizije od strane novinara Mikela Santorea, komičara Danijela Lutacija i Enca Bjađija, sad već pokojnog veterana italijanskog novinarstva. Ubrzo nakon ove Berluskonijeve izjave, sva tri „kontroverzna” voditelja uklonjena su sa državne televizije.
Nakon što je prošlog oktobra zakon o zaštiti imuniteta italijanskog premijera proglašen neustavnim, Berluskoniju su otvorene stare rane: pored ponovnog pokretanja slučaja u kome je osumnjičen za podmićivanje (od 600.000 dolara) advokata Dejvida Milsa kako bi lagao u korist premijerove medijske imperije, „Kavalijere” je od poreskog režima krivično gonjen i za proneveru, prevaru u vezi sa televizijskim pravima kao i za korupciju jednog od lidera opozicije. Poslednji prekršaj za koji je optužen prema italijanskom zakoniku predviđa zatvor od jedne do sedam godina.
Tužilaštvo u Traniju ne stavlja u prvi plan samo premijerovu političku sudbinu na predstojećim izborima, već dovodi u pitanje i kredibilitet italijanske državne televizije koja je, po mišljenju mnogih, u Italiji sve više postala sredstvo za osvajanje glasova vladajuće partije.
Marina Lalović
[objavljeno: 20/03/2010]
