Izvor: Deutsche Welle, 30.Dec.2015, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi pravac nemačke spoljne politike
Od Nemačke se već godinama traži da svoju spoljnu politiku vodi samouverenije. U godini iskušenja za Evropu, Berlin je pokazao snažno liderstvo i diplomatske veštine, smatra Melinda Krejn.
Početkom 2014, predsednik Joahim Gauk, ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer i ministarka odbrane Ursula fon der Lajen zauzimali su se da Nemačka na svetskoj pozornici preuzme više odgovornosti. Potom su stručnjaci i političari diskutovali, kako bi mogla da izgleda samouverenija >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << spoljna politika. Sada, skoro dve godine kasnije, znamo na šta su mislili: u toku 2015. kancelarka Angela Merkel i ministar Štajnmajer dali su ubedljivu lekciju o novoj nemačkoj spoljnoj politici.
Evropi, a time i Nemačkoj, zapretile su tri krize, ugrožavajući stabilnost kao retko kad u posleratnom periodu. Nemačka, članica Evropske unije s najvećim brojem susednih država, ima veliki udeo u posleratnom poretku koji garantuje nepovredivost nacionalnih granica. Aneksijom Krima i intervencijom u istočnoj Ukrajini, Rusija je taj poredak dovela u pitanje. Kao najjačoj evropskoj ekonomiji i izvoznom gigantu, Nemačkoj je neophodna stabilna valuta. I, kako geopolitički, tako i iz ekonomskih razloga, Nemačka najviše profitira od Šengenskog sistema otvorenih granica. U međuvremenu, zemlje Jugoistočne Evrope podigle su zidove i ograde u očajničkom pokušaju da zaustave protok migranata.
Trostruki izazov za Nemačku
U sve tri krize – u Ukrajini, Grčkoj i sa izbeglicama – Angela Merkel se držala svog kursa i branila ga u zemlji i inostranstvu. Anglosaksonski mediji kritikovali su njenu politiku štednje. Ipak, „Tajm“ ju je proglasio za „ličnost godine“ – a urednici čak hvale njenu tvrdoglavost kojim uvek iznova pokušava da izvuče Grčku iz problema.
Melinda Krejn, DW
Liderstvo, naravno, nije identično sa spoljnom politikom – pre je njen preduslov. Spoljna politika zahteva stratešku viziju kako bi se garantovala bezbednost i autonomija zemlje, njeni primarni ciljevi. Kancelarkina vizija bezbednosti je realna. Ona zna da Evropa mora da bude spremna za promene, ako želi da sačuva svoje osnovne vrednosti kao što su tolerancija, humanost i sloboda. Ona takođe zna da globalizacija nije jednosmerna ulica i da ona, pored prednosti, donosi i obaveze. Angela Merkel nije oklevala da zahteva promene, kako od partnera iz Evropske unije, tako i od sopstvenog stanovništva.
Za Frank-Valtera Štajnmajera, godina koja se završava, bila je uzbudljiva na mnogo načina. U danonoćnim posredničkim razgovorima u Minsku i oko spasavanja Grčke, u šatl-diplomatiji u potrazi za diplomatskim rešenjem iranskog nuklearnog programa i sirijske krize, izgradio je mostove u naizgled nepremostivim sukobima.
Predstojeći izazovi
Na kraju godine jasno je da pristupom Merkelove i Štajnmajera ipak nije rešena centralna dilema: nemačka spoljna politika je efikasna samo ako je podržavaju partneri u EU. To je postalo očigledno tokom izbegličke krize. Iako zbog masovnog priliva migranata nestaje jasna linija razgraničenja između domaće i spoljne politike, to stavlja akcenat na vakuum na nivou Unije. Kancelarka je to verovatno shvatila. U nekim aspektima, to je izazvalo dilemu: za deset godina mandata ona je u više navrata pokušala da donošenje odluka vrati na nacionalni nivo i da EU udalji od koncepta transnacionalne vlade, da je vrati u forume za međuvladine konsultacije.
U tim forumima, Nemačka ima jak uticaj. Kad god se Nemačka zalagala za manje Evrope, morala je da konstatuje da je u stvari potrebno mnogo više Evrope. I svaki put kada Berlin pokušava da popuni vakuum u EU, time ometa dublje integracije. Sledeća godina pokazaće da li će nova nemačka spoljna politika moći da odgovori na najnoviju verziju vekovima starog „nemačkog pitanja“.
.jpg)
