Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Jan.2019, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi Evropski parlament biće još podeljeniji
Za manje od pet meseci građani EU prvi put će bez Velike Britanije izaći na izbore za Evropski parlament na kojima se, prema prognozama briselskog tink-tenka koji prati evropske izbore, "velikoj koaliciji" grupa desnog centra i levice bliži kraj.
Prema prognozama nezavisne organizacije Voutvoč Evropa (Votewatch Europe) ako se tekući trend potvrdi, prvi put u istoriji na izborima za Evropski parlament dve >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << najveće grupe - Evropska narodna partija (EPP) i Progresivni savez socijalista i demokrata (SD), više neće moći da kontrolišu većinu.
Ipak, uprkos pokušaju evroskeptičnih snaga da izmene odnos snaga u Parlamentu, umerene, pro-EU snage i dalje će biti u većini, ;uglavnom zahvaljujući verovatnom jačanju centrista iz Saveza liberala i demokrata (ALDE).
Nacionalisti sa desnice biće na dobitku ali verovatno neće uspeti da osvoje 25 odstomesta u EP. Potencijalna zajednička grupa desnih nacionalista, napravljena od partija iz grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR), ;Evropa nacija i slobode (ENF) i onoga što je ostalo od grupe Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD), mogla bi da bude druga po veličini u EP ako svi sadašnji članovi odluče da joj se priključe.
Taj scenario međutim nije mnogo verovatan zbog velikih razlika u pogledima između tih snaga, kao i zbog "teških" karaktera njihovih lidera.
Mnogo realnija je, ocenjuju u Voutvoču, mogućnost da se te grupe sa krajnje desnice reorganizuju i osnuju treću po veličini grupu u narednom Evropskom parlamentu.
Jačanje grupa Ujedinjena evropska levica-Nordijska zelena levica (GUE-NGL) i Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA) neće u punoj meri nadoknaditi verovatno slabljenje SD, što znači da levica u celini može da očekuje oko 35 odsto mesta u novom EP.
Verovatno će im, kako navodi Voutvoč, biti potrebna saradnja sa centristima ako napredne snage žele da zadrže uticaj u narednom sazivu EP.
Uprkos smanjenju broja poslanika, EPP će i dalje biti ispred ostalih političkih grupa. Ta grupa mogla bi čak da konsoliduje vođstvo zahvaljujući Bregzitu i izlasku britanske delegacije iz EP, s obzirom da nijedna vodeća britanska partija nije pripadala grupi koju vodi Manfred Veber. Dakle, Bregzit će samo povećati razliku između EPP i konkurentskih grupa u korist EPP.
Takav razvoj događaja odražava trendove na kontinentu gde su sve veća politička fragmentacija i nestabilnost oslabili etablirane političke snage, koje su uglavnom pripadale EPP i SD, a ojačali političke autsajdere sa svih strana političkog sprektra. Izbori za Evropski parlament biće održani od 23. do 26. maja a biraće se 705 evroposlanika prema 751 u tekućem sazivu.
Posle Bregzita u martu u EP će ostati 73 britanska poslanička mesta. Kako je ranije odlučeno, 46 mesta će biti rezervisano za nove članice EU ili će ostati nepopunjeno a preostalih 27 biće podeljeno na 14 članica koje su nedovoljno zastupljene u Parlamentu.
Po pet dodatnih poslanika u novom sazivu EP imaće Francuska i Španija, po tri Italija i Holandija, Irska će dobiti dva a još po jednog Poljska, Rumunija, Švedska, Austrija, Danska, Slovačka, Finska, Hrvatska i Estonija.
Očekuje se da Holandija glasa 23. maja, Irska 24. maja, Češka 24 i 25. maja, Letonija, Malta i Slovačka 25. maja a ostali 26. maja.
Inauguraciona plenarna sednica novoizabranog Evropskog parlamenta biće održana 2. jula.
.jpg)
