Izvor: Politika, 17.Jun.2012, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nova demokratija pobednik izbora u Grčkoj

Kriza ostaje noćna mora i za pobednika, ali i za Evropu

Od našeg dopisnika

Atina – Konzervativna Nova demokratija Antonisa Samarasa je pobednik drugog kruga izbora u Grčkoj. Kako se i očekivalo, razlika između konzervativaca, koji su osvojili preko 29 odsto glasova, i koalicije radikalne levice Siriza Aleksisa Ciprasa je nešto veća od dva odsto.

Socijalisti PASOK-a su na trećem mestu s više od 12 odsto glasova, ali je neonacistička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zlatna zora i u ovom krugu uspela da se probije na peto mesto, ispred Demokratske levice i Komunističke partije.

Antonis Samaras je osvojio 131 mesto u parlamentu od ukupno 300 poslanika i formiranje koalicione vlade je neminovno. Pregovori o formiranju vlade moraju da počnu odmah, jer Grčka nema ni vremena ni novca za eventualni treći krug izbora. Očekuje se da konsultacije počnu već danas, ali je već sada jasno da će ići teško jer se partijsko rivalstvo nastavlja.

U iščekivanju konačnih rezultata jučerašnjih izbora, koji su se smatrali istorijskim i presudnim za budućnost zemlje, jer su tumačeni kao vrsta referenduma za evro ili protiv njega, Grci ali i cela Evropa istinski su strahovali – šta će biti sutra!

Procenjuje se da su odlučujući bili glasovi oko 700.000 neopredeljenih birača. S obzirom na to da čine 10 odsto biračkog tela, oni su bitno uticali na konačnu pobedu Nove demokratije, koja je u anketama sa Sirizom vodila „mrtvu trku”.

Dakle, ako su u prvom krugu izbora Grci „glasali stomakom” i okrenuli leđa partijama koje su ih, kako smatraju mnogi, dovele do siromaštva, ovog puta su, možda i samo iz straha šta će biti sutra, „glasali razumom”. Uprošćeno, pobedu su omogućili konzervativnoj Novoj demokratiji i njenom proevropskom putu uz nove kredite, ali i dalje grcanje pod pritiskom poverilaca i, opet, neizvesnim krajem za osiromašenu naciju.

Odluka Grka da se „suprotstave svima” i većinski glasaju za koaliciju radikalne levice Siriza bi, navodno, bila katastrofa za Grčku, povratak unazad, agonija s mogućim izlaskom iz evrozone, ali u srcima nezadovoljnih i nada da su „bar nešto učinili za svoj ponos”. Jer, ma ko da formira vladu, jasno je da naciju čeka podjednako težak i neizvestan put.

Ipak, suviše bi bilo pojednostavljeno sudbinu Grčke i njen opstanak u evrozoni vezivati samo za pobedu proevropskih i promemorandumskih konzervativaca ili katastrofom smatrati da je eventualno pobedila radikalna levica koja je pretila da poništi „nepristojne sporazume za evropskim kreditorima” i zahtevala nove, povoljnije kreditne pregovore za Grčku koji bi omogućili privredni oporavak.

Suština problema je da ishod izbora Grke brine nešto manje nego EU, koja se pita hoće li i kada bespogovorno biti vraćene milijarde kredita koje, sasvim sigurno, nije dala napamet... Evropa je pokazivala da i te kako strahuje od toga da umesto „poznatih lica”, Antonisa Samarasa ili Evenagelosa Venizelosa iz PASOK-a, na drugoj strani ubuduće ima novog, među mladim Grcima vrlo popularnog i nepredvidivog lidera s levice Aleksisa Ciprasa, s kojim bi morala da pregovara, da menja uslove u pravcu ulaganja u obnovu grčke privrede, upravo onako kako traži i narod koji grca pod teretom mera štednje, ali koji i te kako želi da ostane u evrozoni. Ili, da se, ukoliko „ne promeni pravila igre”, pomiri sa odlaskom Grčke iz evrozone, što bi bila katastrofa za sve.

Ni konzervativna Nova demokratija ni Siriza – mada je to u početku kampanje izgledalo drugačije – nisu želele ovakav scenario. Takva bi odluka Grčku skupo koštala! Bila bi ravna katastrofi, jer bi devalvacija u prvom trenutku bila 35 odsto, ali ubrzo i celih 50 procenata. Nezaposlenost bi porasla na 34 procenta, prihod po stanovniku bi sa 19.400 pao na 8.700 evra, BDP bi bio manji za 22 odsto. Prodavnice bi opustele,uvoz bi se smanjio na minimum, apoteke i bolnice bi ostale bez lekova, strane firme i banke bi odmah napustile Grčku…

Pobednik izbora Antonis Samaras, iako je potpisnik memoranduma o uslovima za dobijanje evropskih kredita, sada je mnogo manje uveren da se oni mogu vraćati prema prvobitnom dogovoru i obećava naciji da će tražiti njihovo revidiranje u korist rasta privrede, otvaranja novih radnih mesta…

Aleksis Cipras, s druge strane, govorio je u kampanji jezikom nezadovoljnih i ogorčenih Grka, koji bi pred licem kreditora želeli da sačuvaju dostojanstvo, ali da, u isto vreme, ostanu u monetarnoj uniji. Bivši komunista, sada lider koalicije radikalne levice, kada je rekao da Grčka na izborima „ima sastanak sa istorijom”, aludirao je i na činjenicu da je nacija nezadovoljna višedecenijskom politikom dve političke dinastije, možda voljna da se okrene novim snagama koje nisu spremne da prihvate diktat Brisela i koje, ako nema drugog rešenja, prihvataju i povratak na drahmu.

„Danas je otvoren put nade na koji nacija stupa s punim integritetom i ponosom, kao evropska zemlja koja se menja kao i Evropa, zajednica nacija i solidarnosti”, izjavio je Cipras juče na biralištu koje je bilo prepuno stranih novinara.

Lider socijalista PASOK-a, koji su prema očekivanjima osvojili treću poziciju i najverovatnije će biti važan koalicioni partner u eventualnoj vladi koju bi formirala Nova demokratija, apelovao je na socijalnu koheziju i nacionalno jedinstvo.

„Grčka mora da dobije vladu koja je u stanju da zemlju izvuče iz krize, da pruži perspektivu.Drugačiji scenariji i avanturizam neće doneti rešenje za Grčku koja mora da sačuva svoj međunarodni kredibilitet, da ostane u evrozoni,da sačuva sve pozitivne elemente sporazuma sa evropskim kreditorima, da sačuva lice evropske zemlje”, poručio je Evangelos Venizelos, spuštajući glasački listić u, mnogi kažu, Pandorinu kutiju!

Evropa će budno motriti na svaki korak i svaku izjavu koja danas stigne iz Atine. Što je mogla da kaže ili upozori poslednjih dana u sve manje diplomatskom tonu, Evropa je već rekla grčkim biračima. Žan Klod Junker je među poslednjima s dosta panike uoči izbora ponovio da napuštanje evra ne sme da se dozvoli... Isto su zborile i predsednica MMF-a Kristin Lagard i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja „ne trpi neposlušnost”… Panika je mnogo veća nego što Evropa pokazivala očekujući ishod glasanja, jer se ne završava sve prebrojavanjem glasova već nastavlja novom neizvesnošću, agonijom oko toga kako će izgledati i kada će biti formirana nova grčka vlada.

Prethodno iskustvo posle prvog kruga izbora i nemoć partija, ali i samog predsednika Karolosa Papuljasa da pomiri partijske strasti i formira koalicionu vladu, izazivaju strepnju.„Nadam se da će e glasanje voditi ka formiranju stabilne vlade”, bilo je sve što je juče izjavio predsednik Grčke.

Novi vakuum vlasti danas je opasniji i veći nego pre mesec i po dana. Državna kasa je prazna, socijalno nezadovoljstvo sve veće, nema plata i penzija, ostaju nerešeni suštinski problemi, nervozni evropski poverioci nastavljaju da pritiskaju, Grci su povukli štednju iz domaćih banaka. U tom kontekstu, partijska sujeta i eventualni neuspeh mandatara u pokušaju da se brzo formira vlada, što bi vodilo i trećem krug izbora – imalo bi za Grčku nesagledive posledice.

----------------------------------------------

Nemačko pismo Grcima

Nemački časopis „Bild” uputio je pred izbore Grcima zajedljivo pismo u ime svih Nemaca u kome naglašava da je svima poznato koliko su oni ponosna nacija i zemlja, i da su slobodni da donesu odluku kakvu žele. Međutim, ako ne žele nemačke milione, mogu da glasaju za koga hoće, kaže se u pismu nemačkog časopisa.

„Iz automata podižete evro samo zato što ih Nemci i druge evropske nacije pune. Još nas zovete nacistima a mi vam poručujemo da, ukoliko na izborima pobedi partija koja će prekinuti s merama štednje, reformama i postignutim dogovorima, mi ćemo prestati da plaćamo! Dogovorili smo se i, ako nećete, sve je u vašim rukama s tim što nemate opciju. Bojimo se da vi, u stvari, to niste shvatili i da ne znate da postoji samo izbor između bolne logike i kompletnog stradanja”.

----------------------------------------------

Pobedniku 50 mandata na poklon

Juče su atinske ulice bile puste, većina je na plažama jer su već nekoliko dana tropske vrućine. Očekuje se da će baš zato većina mladih glasati u poslednjem trenutku. Glasalo se na 20.000 biračkih mesta, biralo između 4.815 kandidata iz 21 partije i koalicije koje učestvuju u trci za 300 poslaničkih mesta u parlamentu. Da bi partija pobednik mogla da samostalno formira vladu potrebno je da osvoji 37 odsto glasova, što se pokazalo kao nemoguće. U svakom slučaju, partija - pobednik  dobija „kao poklon” dodatnih 50 poslaničkih mesta.

----------------------------------------------

Moguća velika koalicija

Po prvoj zvaničnoj proceni raspodele poslaničkih mesta proizlazi da će u Skupštini, koju čini 300 poslanika, Nova demokratija imati 131, Siriza 69, PASOK 34, Nezavisni Grci 20, Zlatna zora 18, Demokratska levica 16 i Komunistička partija 12 mandata. Kako je prenela Beta, vođa prvoplasirane ND Antonis Samaras je sinoć u prvom obraćanju posle izbora pozvao sve stranke „koje su za opstanak Grčke u zoni evra” da se „u ovom kritičnom času” okupe u „vladi nacionalnog spasa”. Ta formulacija gotovo automatski isključuje Sirizu jer ona zahteva otkazivanje sporazuma sa stranim poveriocima.

Predsednik trećeplasirane stranke, socijalističkog PASOK-a je zbog raspodele poslaničkih mesta. koju izgleda da objavljivanje preostalih rezultata glasanja neće bitno promeniti, pozvao pobednika Samarasa da formira koalicionu vladu koju bi činili ND, Siriza, PASOK i Demokratska levica, te bi takva grupacija imala jaku većinu sa 240 od 300 glasova. Predsednik Sirize Aleksis Cipras je sinoć, međutim, rekao grčkim medijima da ne želi ni da pokuša da formira vladu, ako u tome ne uspe prvoplasirani ND.

Proizlazi da zato može nastati „velika koalicija” koju bi činile dve tradicionalne stranke – ND i PASOK, i Demokratska levica, sa ukupno 181 poslanikom.

Jasmina Pavlović-Stamenić

objavljeno: 18.06.2012.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija,   Penzija

Nastavak na Politika...