Izvor: Politika, 02.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ništa bolje od zida
Pokazalo se da je mnogo teže virtuelno i fizički pregraditi najprometniju granicu na svetu, nego što je to Vašington zacrtao
Tehnološki najnaprednija bezbednosna granica u istoriji Amerike, mreža senzora i radarskih osmatračnica, nije se, kako se sa žaljenjem konstatuje u Vašingtonu, pokazala u najboljem svetlu. Pilot projekat na potezu od četrdesetak kilometara granice između Meksika i SAD kojim je, radi efikasnijeg zaustavljanja ilegalnih imigranata, trebalo da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u budućnosti opaše „obećana zemlja" naišao je na nepremostive prepreke i teškoće u praksi.
Muke sa „Boingom”
Za parče ove virtuelne ograde korporacija „Boing" dobila je od Ministarstva za domovinsku bezbednost 20,6 miliona dolara, da bi se naknadno za promenu softvera dodalo još 60 miliona. Sada se ispostavlja da je zbog predvidivih ali i „do sada nepredvidivih problema” dovršetak izgradnje virtualne mreže na kratkom potezu oko Jume (Arizona) i El Pasoa (Teksas) odložen za kraj 2011. umesto da ona kao pilot projekat bude dovršena do isteka ove godine.
Virtualna mreža zamišljena je kao dopuna fizičkoj ogradi na ovom delu najprometnije granice na svetu. Sada se, kako piše „Vašington post", ispostavlja da ni ovaj zid, kojim bi se na potezu od oko 400 kilometara preprečio pešački i vozni put ilegalcima, neće biti izgrađen na vreme. Ne zna se čak ni cena ovom budućem utvrđenju, jer, kako kaže jedan od zvaničnika iz odeljenja za bezbednost, nema još „podataka o terenu, vrsti materijala, ni ceni zemljišta" na kome domovinski branik treba da bude izgrađen.
Što se virtuelne prepreke tiče, nezavisni izvori potvrđuju da je, podstaknuta zahuktalom debatom o imigraciji prošle godine, Bušova administracija pritisnula „Boing" da postavi nedovoljno ispitanu opremu na teren. Radnici su bukvalno uzeli ove aparate visoke tehnologije i, bez ikakvog prilagođavanja, postavili ih na osmatračke kule, otkrivaju sada stručnjaci koji insistiraju na svojoj anonimnosti, jer im je zabranjeno da govore.
Pasoš za sopstveno dvorište
Duž granice sa Teksasom na stotine vlasnika manjih farmi sprečavaju kontrolore iz Vašingtona da uđu na njihov posed, a kamoli da počnu sa izgradnjom zida kojim bi deo njihovog imanja bio prebačen u" Meksiko. Pre dva meseca, zaduženi za plan izgradnje zida između dve zemlje (Meksiko je zemlja sa najvećom emigracijom, dok je SAD zemlja sa najbrojnijom imigracijom) poslali su opomenu na adresu 135 privatnika, vlasnika kuća i imanja, koji su odbili da prime na svoj teren inspektore i kontrolore. Ostavljen im je rok od trideset dana da se predomisle i puste službenike da ispitaju teren kao neophodni preduslov za početak izgradnje zida.
Više od stotinu građana koji su dobili ovo pismo nisu odgovorili na njega. Ministarstvo domovinske bezbednosti pokrenulo je sudske sporove protiv neposlušnih vlasnika za „bojkot i odlaganje" zacrtane politike Vašingtona. Pojedina domaćinstva u Arizoni, Teksasu i Kaliforniji već su dobila presudu da svoje imanje privremeno daju na uvid državnim službenicima. Među oštećenima je i malena varoš Igl Pas, oko sto pedeset kilometara jugozapadno od San Antonija, kojoj bi se oduzelo oko 200 jutara zemlje. Vlasti ove zajednice uložiće žalbu na presudu.
Vesti o sudskim sporovima množe se duž drevnih varošica načičkanih na američkoj obali Rio Grande. Mnogi od malih vlasnika nemaju sredstava da se tuže sa državom. Ipak, izgradnja fizičkog zida na ovom delu granice odlaže se do daljnjeg. Virtuelni, kako se pokazalo, ima već isuviše rupa.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 03/03/2008]
