Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Nov.2009, 15:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka slavi: Dve decenije od pada Berlinskog zida

BERLIN/BEOGRAD - U Nemačkoj se, u prisustvu mnogobrojnih državnika, danas obeležava 20. godišnjica pada Berlinskog zida, događaja koji je označio kraj postojanja dve Nemačke i promenio skorašnju evropsku istoriju.

Savezna kancelarka Angela Merkel će, u pratnji istaknutih boraca za ljudska prava u nekadašnjoj socijalističkoj Nemačkoj Demokratskoj Republici, posetiti nekadašnji granični prelaz u Bornholmskoj ulici, koji je prvi ''pao''.

Sa njom će biti i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nekadašnji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov čija je saglasnost i miroljubiva politika omogućile bezbolno ujedinjenje Nemačke, i bivši poljski predsednik Leh Valensa čije se protestne akcije, u vreme kada je vodio sindikat ''Solidarnost'', smatraju početkom rušenja kominizma.

Uveče će šefovi država i vlada svih zemalja Evropske unije (EU), izuzev Kipra, kao i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i državna sekretarka SAD Hilari Klinton, simbolično prošetati kroz Brandenburšku kapiju, sa istoka ka zapadu grada.

Okupljenima će se obratiti, pored gradonačelnika Berlina Klausa Voverajta i kancelarke Merkel, i predsednik Francuske Nikola Sarkozi , premijer Velike Britanije Gordon Braun, Medvedev i Hilari Klinton.

Posle njih govoriće šefica vladine kancelarije za brigu o aktima nekadašnje istočnonemačke tajne službe Marijane Birtler i dvoje istaknutih boraca za ljudska prava u bivšem istočnonemačkom komunističkom režimu Katrin Hatenhauer i Roland Jan.

Veliki eksperiment kratkom vremenu

Pad Berlinskog zida je kod građana Nemačke, kažu hroničari, upamćen kao kraj Nemačke Demokratske Republike i konflikata Istoka i Zapada i dan koji simbolizuje doprinos običnih ljudi istorijskim promenama.

To je istorijski događaj koji je promenio sliku Nemačke i Evrope, tvrde analitičari, navodeći da je to, istovremeno, i ekonomsko čudo, pošto je u kratkom vremenu izveden "eksperimet" sa dva različita privredna sistema, dve različite Nemačke, koji je doneo pozitivne rezultate.

Pad Belrinskog zida i ujednjenje Nemačke

U veče 9. novembra 1989. desilo se da je, neočekivano i na istočnonemačkoj državnoj televiziji tek sporadično saopšteno, da je u Berlinu, u ulici Bornholmer, otvoren jedan od prelaza u najčuvanijoj granici na svetu. Građani Istočne Nemačke (DDR) su prvo s nevericom, a zatim u sve većem broju prelazili na zapad, da bi se u toku noći stvorila reka ljudi koja u oba smera čini do tada ne zamislivo - slobodno se kreće. Ako je i bila pretpostavljena, svaka reakcija graničara DDR-a postala je nemoguća.

Dva sata ispred Berlina, u Moskvi je bila uveliko noć i za pad zida čulo se tek ujutro. Zid, naravno, nije pao te noći. Pala je granica u glavama ljudi, pala je gvozdena zavesa, pao je simbol hladnog rata.

U samoj Nemačkoj Demokratskoj Republici, građani su se ohrabrili da svoje neslaganje sa teško obolelim sistemom pokažu mirnim i sve masovnijim okupljanjem na ulicama gradova, počev od 9. oktobra u Lajpcigu. Očevidac nemira pred zgradom KGB-a u Drezdenu seća se oficira sa pištoljem u ruci kako poručuje okupljenima da je ta zgrada teritorija Sovjetskog Saveza i da će pucati na svakog ko uđe. Kasnije je saznao da je taj pukovnik KGB-a postao ruski predsednik.

"Bilo mi je žao što je Sovjetski savez gubio pozicije koje je imao u Evropi, ali sam bio svestan da odnosi koji počivaju na zidovima i podelama ne mogu da potraju", izjavljuje, danas ruski premijer, Vladimir Putin.

Berlinski zid je od 13. avgusta 1961. godine do 9. novembra 1989. zapravo okruživao zapadni Berlin, enklavu Savezne Republike u sred DDR-a, ali je najopipljivije označavao podeljenu Nemačku. Postoje dokazi o najmanje 136 ljudi koji su izgubili život pokušavajuchi da pređu Berlinski zid, a poslednja saznanja istraživača govore da je, možda, nastradalo čak 245 ljudi. Među žrtvama ''zida'', koji su istočnonemačke vlasti strogo kontrolisale, a oko 11.500 vojnika ga ''držalo na oku'', bilo je i petoro dece, koja su se udavila u reci Špre, pokušavajući da preplivaju na drugu stranu. Poslednja žrtva je pala na zidu samo tri dana pre njegovog rušenja.

Za 86 odsto Nemaca je ujedinjenje Nemačke bila pozitivna i ispravna odluka, pokazala je jedna anketa političkog barometra televizije ZDF, objavljenja povodom 20. godišnjice pada Berlinskog zida.

Na istoku sadašnje Nemačke je takvo raspoloženje još izraženije - tamo čak 91 odsto smatra odluku o ujedinjenju dve Nemačke za ispravnu, a ukupno gledano, svega 11 odsto Nemaca govori o činu ujedinjenja kao pogrešnom potezu, dok tri odsto nema nikakvo mišljenje o tom istorijskom događaju.

Nemačka ove godine obeležava dve decenije života u zajedničkoj državi, a Berlin će danas biti mesto podsećanja na mirnu revoluciju i one koji su imali snage da ruše zidove.

Simbol domine

Najveća atrakcija obeležavanja dve decenije pada Berlinskog zida biće domine.

Većina Rusa ne zna ko je podigao Berlinski zid

Više od polovine Rusa ne zna ko je podigao Berlinski zid, jedan od najupečatljivijih simbola hladnog rata, pokazalo je nedavno istraživanje Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja.

Deset odsto ispitanika misli da su građani Berlina sami sagradili zid mada je njegova namena bila da spreči stanovnike Istočne Nemačke da iz podeljenog Berlina pobegnu na Zapad.

Šest odsto je izjavilo da su zid podigle zapadne sile, a četiri da je to bila "zajednička inicijativa" Sovjetskog Saveza i Zapada.

Njih 58 odsto reklo je da ne zna ko ga je sazidao, a samo 24 odsto je tačno odgovorilo da su to bili Sovjetski Savez i Istočna Nemačka.

Zbog sve većeg pritiska u samom komunističkom bloku, 9. novembra 1989. godine zid je konačno pao što je 11 meseci kasnije dovelo do ujedinjenja dve Nemačke.

Oko 15 hiljada mladih je u najrazličitijim bojama i motivima mira, ljubavi i jedinstva oslikalo i osmislilo hiljadu domina od stiropora, visokih oko 2,5 metra, širokih metar i teških oko 40 kilograma.

Domine će biti postavljene u samom centru nemačke prestonice, duž bivše granice, od Potsdamer placa, pored Brandenburške kapije, do zgrade Rajhstaga.

Njihovo rušenje će simbolizovati pad Berlinskog zida.

Simbolično rušenje domino-zida započeće sa jedne strane nekadašnji predsednik Poljske Leh Valensa i premijer Mađarske u vreme pada Berlinskog zida Mikloš Nemet, a sa druge strane predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo zajedno sa berlinskim đacima.

Nastupiće Bon Džovi sa pesmom "We Weren't Born To Follow", posvećenom mirnoj revoluciji 1989. godine.

Posle govora nekadašnjeg predsdnika Mihaila Gorbačova i bivšeg šefa nemačke diplomatije Hansa-Ditriha Genšera koji je imao značajnu ulogu u pregovorima o ujedinjenju dve nemačke države, i posle obraćanja dobitnika Nobelove nagrade za mir, ekonomiste Mahamuda Junusa, proslava će se završiti velikim vatrometom.

Tuneli turistička atrakcija Berlina

Dvadeset godina nakon pada Berlinskog zida, mreža tunela kojima je više stotina Nemaca iz tadašnje Istočne Nemačke uspelo da prebegne na Zapad i dalje postoji pretvorivši se u pravu turističku atrakciju.

Obilazak tajnih tunela iskopanih ispod zida danas je veoma popularano kako među lokalnim stanovnicima tako i među turistima. Prošle godine obišlo ih je preko 150.000 ljudi, prenose nemački mediji.

Neki tuneli su kraći od 30 metara, a najduži dostižu i 170 metara. Ima onih kroz koje je kretanje moguće jedino puzanjem, dok je u drugima kretanje moguće u stojećem položaju.

Tuneli su nastali u periodu od oktobra 1961. do aprila 1982. godine, a njihovo kopanje trajalo je od tri dana do šest meseci. Najveći broj tunela iskopan je sa zapada prema istoku, a na njihovom kopanju često su radili ljudi koji su uspeli da pređu na zapad i pokušavali da i ostatak svoje porodice izvedu iz Istočne Nemačke.

Ukupno oko 300 osoba uspelo je da kroz te tunele prebegne u zapadni Berlin.

Merkel: Ujedinjenje u toku

Kancelarka Merkel je jutros u intervjuu za Prvi program nemačke televizije (ARD) rekla da "nemačko ujedinjenje nije okončano". Podsetila je da je nezaposlenost na nekadašnjem komunističkom istoku i dalje dvostruko veća nego na zapadu zemlje i navela da je zato ispravno što će se solidarni poreski dodaci za obnovu tog dela zemlje plaćati do 2019. godine.

U Berlinu su juče desetine hiljada ljudi razgledale zid od oslikanih džinovskih domina i pratile program u centru grada. Danas se očekuje dolazak više stotina hiljada posetilaca, a manifestacije prati i oko 3.000 izveštača iz čitavog sveta.

Muzej beogradskog zida

I u Beogradu će danas biti obeležena godišnjica pada Berlinskog zida pošto će na Trgu Republike ambasador Savezne Republike Nemačke Volfram Mas i umetnik iz te zemlje Frank Belter otvoriti "Muzej beogradskog zida."

Kako je saopšteno iz Gete instututa, Belter je na Trgu Republike sagradio zid od kartonskih cigala čija je zapadna strana je uz pomoć prolaznika dobila novi izgled zahvaljujući mnogobrojnim crtežima, grafitima i sličnim "delima".

U saoštenju je se navodi da je deo "Beogradskog zida", dužine četiri metara i tri metara visine, umetnik konzervirao i biće izložen u "Muzeju zida".

Osvrt novinara Radio Novog Sada Zlatibora Vučinića

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...