Izvor: Studio B, 21.Sep.2013, 09:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka glasa u nedelju, Merkelova favorit

U Nemačkoj će u nedelju biti održani savezni parlamentarni izbori na kojima pravo glasa ima gotovo 62 miliona Nemaca, a u trci, u kojoj kancelar Angela Merkel važi za favorita učestvuju 34 partije i 4.451 izborni kandidat.

Nemačka je podeljena na 299 izbornih okruga, a birači će od 8 do 20 časova moći da glasaju na čak 80,000 biračkih mesta.

 

Na izborima za 18. saziv Bundestaga učestvovaće i oko 65 000 birača koji žive u inostranstvu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << a statistika kaže da je na izbore pozvano i oko 5,8 miliona Nemaca imigrantskog porekla, što je čak devet odsto ukupnog broja birača.

 

Poslovično dobro organizovani Nemci obezbedili su i oko 10 000 biračkih mesta u velikim bolnicama ali i staračkim domovima i zatvorima, kako bi svi birači mogli da iskoriste svoje pravo glasa.

 

Kada je reč o tome kako će glasati imigranti, već postoje određeni "šabloni" prema kojima Turci uglavnom, glasaju za Socijaldemokratsku partiju (SPD), a migranti ruskog porekla za demohrišćane kancelarke Merkel.

 

Međutim analitičari i politikolozi ukazuju da se sve to sada menja i poslednjih dana kampanje sve češće ukazuju da će onaj ko želi pobedu u Berlinu morati da na svoju stranu privuče imigrante čiji uticaj raste.

Nemačka ima složeni izborni sistem, kakvi postoje samo u Mongoliji i na Novom Zelandu, mešavinu proporcionalnog i većinskog, u kome svaki birač ima dva glasa - prvim bira političku ličnost, za takozvane ""direktne mandate"" u Bundestagu, a drugim glasom partiju.

 

Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, kao što, ponekad, može biti i izborni rezultat, koji može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da ""pretrči"" i da li se veliki treba da dogovore.

 

U Nemačkoj se, prema Ustavu iz 1949. godine, donetim uz živo sećanje na strahote Drugog svetskog rata, ni predsednik ni kancelar ne bira direktnim glasanjem građana, već samo u Bundestagu ili u Saveznoj skupštini.

 

Kancelar se bira tajnim glasanjem u Bundestagu, a ukoliko nije izabran u prvom ili drugom krugu glasanja, već u trećem ili prostom većinom, predsednik države tada ima opciju ili da ga imenuje ili da raspusti Bundestag, zbog čega je u Nemačkoj zamisliva i ""belgijska priča"" o izboru vlade.

 

Kada je reč o ovim izborima, na kojima Merkelova važi za favorita, njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) za najjaču političku opciju, a njen ""izazivač"", kandidat SPD za kancelara Per Štajnbrik, za političara na ""puškomet"" iza nje, statistika kaže da su postizborni savezi otvoreno pitanje i ukazuju da bi ""velika koalicija"" bila jedno od mogućih rešenja.

 

Osim ""velike koalicije"" između njenih demohrišćana i njegovih socijaldemokrata, kao moguće, ali malo verovatne opcije pominju se i nastavak sadašnje koalicije demohrišćana i liberala, pretrčavanje malih na stranu velikih, ali ""neprirodnih"" političkih partnera, opcija da SPD sa Zelenim i uz podršku Levice, naslednice nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, formira vladu, što obe partije isključuju.

 

Kako ovi izbori, u kojima ni Srbija, ni evropsko pitanje, ni proširenje Evropske unije (EU) nisu bili tema, mogu uticati na politički put Beograda ka Briselu, pitanje je na koje najbolji odgovor daju nemački zvaničnici, koji tvrde da Berlin nema nove uslove prema Srbiji za početak pristupnih pregovora sa EU, da se politika Nemačke prema Srbij neće menjati posle izbora, a da među nemačkim strankama postoji širok konsenzus i da sve partije žele da Srbija što pre počne pregovore sa EU.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel

Nastavak na Studio B...

Politika: Nemačka sutra glasa - skoro 62 miliona pozvano na izbore