Izvor: RTS, 17.Jan.2017, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka, bez zabrane za NDP
Nemački Savezni ustavni sud odbacio je zahtev za zabranu ekstremno desničarske Nacional-demokratske stranke, navodeći da ta ksenofibična stranka ne predstavlja stvarnu pretnju po demokratski poredak.
"Zahtev je odbačen", izjavio je sudija Andreas Voskule, dodajući da je tačno da stranka ima antiustavne ciljeve, ali da trenutno nema konkretnih dokaza da bi u tome mogla i da uspe.
Zahtev za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zabranom je Saveznom ustavnom sudu u Karlsrueu 2013. podneo Bundesrat, veće nemačkih saveznih pokrajina.
Zabrana je tražena zato što je NPD orijentisana na "uklanjanje slobodarskog, osnovnog poretka u celini", navodi Dojče vele.
To je bio drugi zahtev da NPD bude zabranjena.
Prvi pokušaj pre deset godina bio je bezuspešan, jer su sudije imale ozbiljne sumnje u pouzdanost dokaznog materijala.
Bundestag i Savezna vlada koji su zajedno stajali iza prvog zahteva za zabranom, nisu mogli da se dogovore oko podrške zahtevu Doma saveznih pokrajina.
Premijer Saksonije Stanislav Tilih iz CDU je, između ostalog, NPD okarakterisao kao "bazu desno-ekstremističke mreže".
Savezna kancelarija za zaštitu ustavnog poretka svojevremeno je tvrdila da je NPD u stalnoj krizi personalno, strateški, izborno-politički.
Stanje stranke koja je osnovana 1964. se vremenom pogoršavalo. U septembru prošle godine, na pokrajinskim izborima u pokrajini Meklenburg Prednja Pomeranija ispala je i iz tog poslednjeg pokrajinskog parlamenta u kome je imala poslanike.
Tako su se prihodi NPD-a iz budžeta još više smanjili, jer stranke dobijaju nadoknadu za troškove predizborne kampanje.
Manji prihodi znače i manju sposobnost NPD-a i njegovih oko 5.000 članova da vode kampanju. I na lokalnom nivou stranka je marginalna. Od 230.000 zvaničnika u celoj Nemačkoj, samo njih oko 360 su iz NPD-a.
Zagovornici zabrane ukazuju na "ideološku povezanost" te stranke sa nacionalsocijalizmom.
