Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Nov.2015, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka: 26 godina od pada Berlinskog zida
Nemačka, kao centralna zemlja moći i odlučivanja Evropske unije (EU), obeležila je danas polaganjem venaca i drugim podsećanjima, 26 godina od pada Berlinskog zida, političkog događaja koji je, kažu hroničari, upamćen kao kraj DDR i konflikta istoka i zapada i kao dan koji simbolizuje prilog običnih ljudi istorijskim promenama.
U obeležavanju sećanja učestvovalo je i oko 200 mladih lljudi iz Norveške i Francuske, kao i iz Berlina i Brandenburga, prenose >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << nemački mediji.
Nemci imaju danas čemu da se raduju - u zemlji stabilne demokratije, koja se prostire od Alpa do Baltika i dalje, uprkos svetskoj finansijskoj i privrednoj krizi i sve većem siromaštvu, vlada atmosfera blagostanja, socijalne stabilnosti, privrednog uspeha.
Nemački ekonomisti povlače pozitivnni bilans zajednsistva i kažu da su, posle pada Berlinskog zida, životni standrd i privredni razvoj bivšeg DDR toliko uznapredovali da “se može govoriti o drugom privrednom čudu” i da je gigantski preobražaj bankrotirane planske privrede nekadašnjeg DDR u jednu konkurentnu, socijalnu tržišnu privredu, impresivna priča o uspehu.
Nemačka je od pada Berlinskog zida i ujedinjenja do dans postala centar moći i odlučivanja EU, zemlja u kojoj mnogi građani EU i traže i nalaze ”ulebljenje”, zemlja u kojoj mnogi strani studenti, uz socijalno podnošljive cene studija, dobijaju svoje mesto, u kojoj se jedan Nemac, turskog porekla nalazi na čelu jedne nemačke partije, u čijem Bundestagu sedi i jedan Afrikanac, s nemačkim pasošem.
Sve razlike nisu još “ispeglane” i braća sa zapada i dalje pomažu one sa istoka, iako, to mnogi Nemci ne podržavaju.
Nemačku danas vodi dvoje istočnih Nemaca-Merkelova i šef države Joahim Gauk, bivši harizmatični sveštenik iz Rostoka i borac za ljudska prava u DDR.
Kada je reč o Berlinskom zidu, koji je od 13. avgusta 1961. godine, pa sve do 9. novembra novembra 1989. godine, skoro tri decenije, delio Nemačku, na jedno od osnovnih pitanja-koliko je on odneo ljudskih žrtava-istoričari, izgleda, još nisu dali definitivan odgovor.
Među žrtvama "zida", koga je oko 11 500 hiljada vojnika "držalo na oku" i koga su istočno-nemačke vlasti strogo kontrolisale, bilo je, na žalost, kako istorija kaže, i petoro dece, koja su se, uglavnom, udavila u reci Špre, pokušavajući da je preplivaju na drugu stranu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
