Izvor: Politika, 19.Okt.2015, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema novih uslova za Srbiju
Tražimo da Beograd i Priština normalizuju odnose i u poglavlju 35 nema ničega što se već ne nalazi u briselskim sporazumima
U poglavlju 35 ne postoji ništa što se već ne nalazi u dosadašnjim sporazumima između Beograda i Prištine. To poglavlje samo preuzima elemente iz briselskih sporazuma i mislim da bi bila dobra vest da se ono sada otvori jer dokazuje da je u dijalogu bilo rezultata i da Srbija napreduje u pregovorima o pridruživanju, kaže Kristin Moro, ambasadorka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Francuske u Srbiji.
Razgovor s njom vodimo u trenutku kada Beograd tvrdi da mu se iz Brisela isporučuju novi uslovi o Kosovu koje treba da ispuni na putu pridruživanja EU. Zbog toga odmah pitamo ambasadorku da li je to tačno i šta se sada traži od Srbije.
– Tražimo da Beograd i Priština normalizuju odnose, da se dogovore o konkretnim stvarima, o ekonomskoj i kulturnoj razmeni, o životu Srba na Kosovu – odgovara ona.
Da li možemo da više ne mistifikujemo? Da li se traži priznanje Kosova?
Traži se normalizacija odnosa.
Kosovo ide i ka učlanjenju u Unesko. Kakav je stav Francuske?
Francuska je priznala Kosovo i zato se ne protivi ulasku Kosova u Unesko. Ako mogu da predvidim vaše sledeće pitanje, da, upoznata sam sa svim primedbama srpske vlade o zaštiti srpske kulturne baštine na Kosovu. Mi posvećujemo veliku pažnju tom pitanju.
I, kako će članstvo Kosova u Unesku učiniti da Priština počne da brine o srpskoj baštini?
Ulaskom u Unesko, Priština bi preuzela veće obaveze, ali i dobila više sredstava koja bi joj omogućila zaštitu kulturnih spomenika.
Srbija se, takođe, bori i s drugom krizom jer je tranzitna zemlja za mnoge migrante. Da li je u redu izjava iz Evropske komisije da Brisel može da u Srbiju vrati sve ljude kojima je odbijen azil bez obzira na njihovo poreklo?
Ne znam za takvu izjavu ili zaključak Evropske komisije. Do sada nije bilo takvog slučaja.
Nije ni moglo da bude jer njihovi zahtevi za azil tek treba da budu obrađeni.
Nemam komentar. Ali, mogu da pohvalim Srbiju koja mesecima ulaže napore da migrante tretira na human i dostojanstven način, što nije lako s obzirom na njihov broj i na vreme koje se pogoršava. Mi podržavamo Srbiju i upravo smo uručili jednu donaciju kako bi se ojačali kapaciteti prihvatnog centra u Šidu.
Kako objašnjavate slabo interesovanje izbeglica i migranata za Francusku jer oni uglavnom žele u Nemačku, a mnogi koji su u Kaleu uporno hoće da pređu u Britaniju?
Ljudi su bili ohrabreni onim što je govorila nemačka kancelarka, dok među onima koji su u Kaleu ima dosta migranata koji žele da rade u Britaniji, oni, dakle, nisu izbeglice. Ipak, Francuska je 2014. godine imala 62.000 zahteva za azil i odobrila je 18.000 zahteva. U sklopu dogovora EU o kvotama, primićemo još 24.000 izbeglica. Kada je reč o prihvatu izbeglica, potreban nam je racionalni pristup.
A šta je racionalan pristup kada Angela Merkel prvo pozove sve Sirijce da dođu u Nemačku a onda počne da zatvara granice?
Sve evropske zemlje imaju obavezu da primaju tražioce azila. To je naša obaveza na osnovu međunarodnih konvencija i u skladu je s našim vrednostima. Racionalno je razlikovati izbeglice od onih koji to nisu. Francuski stav je jasan: oni koji nemaju pravo na azil treba da se vrate odakle su došli. Osim toga, moramo da pomognemo sirijskim susedima da bolje prihvate ljude koji su se našli na njihovoj teritoriji. Zato je Evropa uputila dodatnu pomoć Libanu, Turskoj i Jordanu. Konačno, treći element pristupa je rešenje problema na njegovom izvoru, u samom Siriji.
Kako?
Treba se boriti protiv Islamske države (ID) u svim zemljama u kojima se nalazi jer ona sprovodi teror svugde, uključujući Francusku. I treba što pre da bude formirana nova sirijska vlada.
Ko može da čini tu novu vladu?
Bašar el Asad sigurno ne može. Ne možemo od civilnog stanovništva tražiti da prihvati svog dželata. Građani su bili žrtve njegovog režima i on ne može biti deo političkog rešenja.
Ko može? Koja je to politička snaga? Čini se da se u Siriji nalazi mnogo naoružanih pobunjeničkih grupa dok su građani pobegli.
To su naročito oni koje prepoznajemo i priznajemo kao umerene opozicione snage.
Sirijsku vladu treba da formiraju oni za koje EU kaže da su umerena opozicija?
Da.
Kako izbeći Asada kada su Rusi ušli u rat upravo da bi njega ojačali?
Treba da razgovaramo s Rusijom, ali nećemo zbog toga menjati naš stav o tome kakvo je rešenje u Siriji neophodno.
EU poziva Rusiju da prestane da bombarduje u Siriji. Zašto bi to uradila Rusija kada to radi EU, konkretno – Francuska?
Francuska je pre nekoliko nedelja počela da bombarduje kampove za obuku ID u Siriji. Dakle, mi bombardujemo ID, a ruska vojna ofanziva je okrenuta protiv umerene opozicije i civilnog stanovništva. Rusija je dobrodošla da se pridruži koaliciji protiv ID.
I u američkim udarima su stradali civili, zašto niste SAD pozvali da zaustave napade? Vi gađate one za koje vi tvrdite da su teroristi, da li je onda u redu da i Rusi gađaju one koje smatraju teroristima.
Ne želim to da komentarišem.
Premijer Francuske Manuel Vals kaže da vaša zemlja gađa islamiste u Siriji jer oni pripremaju napade u Francuskoj. Da li je to preventivni rat?
Ne bih upotrebila taj izraz. Francuska je u ratu protiv terorizma. Kada bombardujemo ID, jednim kamenom pogađamo tri mete: slabimo ID, borimo se protiv terorizma koji sprovodi nad lokalnim stanovništvom i na našoj teritoriji i doprinosimo smanjenju konflikta u Siriji.
Smatra se da su francuski udari u Siriji posledica terorističkih napada na „Šarli ebdo”. Koje je još posledice pretrpelo francusko društvo posle toga?
Shvatili smo da smo u ratu protiv terorizma što zahteva veliku budnost i mobilizaciju snaga reda. I znamo da nam je potrebna jača kohezija društva.
Kada pojedine istočnoevropske zemlje odbijaju da prime muslimanske migrante ističu upravo primere napada u Francuskoj koje su organizovali i sproveli ljudi rođeni i odrasli u Francuskoj. Šta to govori o integraciji?
Tačno je da u našim predgrađima imamo problem s društvenom integracijom, posebno mladih. Ali, bila bi greška da ovaj problem vezujemo za religiju. Ogroman broj muslimana prihvata vrednosti naše republike. Meta indoktrinacije ID nisu samo muslimani. Kada nekoga prevedu kod sebe, nisu ga preveli u islam, već u terorizam.
U decembru će se u Parizu održati Konferencija UN o klimatskim promenama za koju je predsednik SAD Barak Obama kazao da je poslednja prilika za spas planete. Da li je situacija, zaista, toliko dramatična?
Obama je u pravu a i naš predsednik Fransoa Oland je nešto slično poručio kada je u govoru pred Generalnom skupštinom UN kazao: „U Parizu treba da sebi postavimo samo jedno pitanje: da li je čovečanstvo u stanju da donese odluku da očuva život na planeti?” Ljudi umiru od gladi zbog suša i gube domove u poplavama. Ne zaboravite da postoje i klimatske izbeglice i njihov broj će postojati sve veći. U Parizu treba da zaključimo sporazum koji obavezuje sve zemlje da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Teško je, ali činimo sve da se postigne sporazum. Neprijatelj broj jedan je pesimizam. Ne treba da govorimo da je već kasno ili da je prelazak na zelenu energiju skup. Cilj nam je da se dogovorimo da odvojimo sto milijardi dolara godišnje za ekološku i energetsku tranziciju zemalja koje to same ne mogu da finansiraju. Važno je da svi shvatimo da nas se to tiče. Svaki, i najmanji napor je dobrodošao. Uostalom, prelazak na čistije tehnologije stvara nove ekonomske prilike.
Zar pesimizmu ne doprinosi i afera s „Folksvagenom”, kompanijom iz EU koja je najnaprednija u zaštiti okoline?
Afera je otkrivena i mere će biti preduzete. I dalje se treba boriti protiv pesimizma.
