Izvor: Politika, 06.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak drame Klintonova – Obama
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 6.februara – Izborni „superutorak" bio je „super" po mnogo čemu ali nije dozvolio da iz njega proiziđe i „superpobednik". U jučerašnjim stranačkim trkama pretendenata za predsednika SAD, u više od 20 saveznih država, među republikancima je veteran Džon Mekejn (71) učvrstio vođstvo ali ne toliko da sebi dozvoli opuštanje, dok ishod izjašnjavanja kod demokrata sugeriše da bi Hilari Klinton (60) i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Barak Obama (46) morali da se pripreme za iscrpljujuće nadmetanje, takoreći „do poslednjeg daha".
Duel između bivše „prve dame" i poletnog senatora iz Ilinoisa bio je opet u centru pažnje, koju maksimalno privlači već zbog činjenice da oboje konkurišu za uspostavljanje istorijskog presedana – da se „prekine monopol belog muškarca" i da na čelo SAD dođe žena ili crnac. Njihove originalnosti dale su juče i originalan rezultat.
Komplikovan sistem
Obama je pobedio u više država (13:8) – uz otegnuto prebrojavanje u Novom Meksiku – a Klintonova i dalje vodi po broju delegata za stranačku konvenciju koja će, krajem avgusta u Denveru, da odluči ko će biti kandidat demokrata za američkog predsednika. Sistem prevođenja glasova u delegatske mandate toliko je komplikovan da ni pola dana po zatvaranju birališta nije bilo konačnog skora, uprkos činjenici da je reč o zemlji koja važi za šampiona visoke tehnologije i brzih računica.
Prema naznakama medija, koji su već morali da menjaju neka svoja predskazanja, Klintonova je ovom prilikom verovatno osvojila više delegatskih mandata, zahvaljujući pobedama u „superdržavama" kao što su Njujork (gde živi i čiji je senator) i Kalifornija. Tako ili drugačije, izvesno je jedno: pristalice demokrata su juče izglasale – nastavak dramatične borbe između nje i Obame. „Želimo da vidimo još vaše borbe", suštinska je poruka, koja proizlazi iz rezultata izjašnjavanja o njima, iako se nije čula u lavini svakojakih pokliča obeju strana dok su sinoć bučno slavile svoje značajne, a još nedovoljne trijumfe. U takvoj situaciji, birači deluju kao kolektivna verzija starorimskog imperatora koji zahteva da mu dva najjača gladijatora ne prekidaju uživanje u dvoboju s veštim zadavanjem i izdržljivostima u primanju udaraca.
Istovremeno, „trese se" savremena „imperija", kako mnogi vole da karakterišu Ameriku. Svi preostali predsednički aspiranti – dvoje demokrata i četvorica republikanaca – kritikuju zastranjivanja aktuelne administracije Džordža Buša i obećavaju da će Ameriku, za koju većina njenih anketiranih građana kaže da je sada na „pogrešnom kursu", izvesti na „poželjni pravac".
Odnos prema Bušovom nasleđu je, ipak, pluralizovan. Odricanjem od njega, pogotovu zalaganjem za hitno okončanje rata u Iraku, Obama je relativizovao šanse Klintonove koja je donedavno propagirana kao nedostižni predsednički favorit. Mekejn je, pak, od „otpisanog" izrastao u republikanskog predvodnika iako insistira da se u Iraku „ide do pobede", pri čemu pojačava sopstveno disidentstvo od smernica konzervativnog jezgra rukovodstva svoje partije.
Glavnu novost tekuće predizborne kampanje predstavljaju uzleti Obame i Mekejna. Uspon im je, čuje se među poznavaocima, bio „na istoj stazi" – u prekoračivanju međa stranačkih ostrašćenosti, pridobijanju neopredeljenih i u nagoveštaju da bi mogli da premoste nacionalne deobe, produbljene Bušovim potezima, često jednostranim i na međunarodnoj i na domaćoj sceni.
Ali, rasplamsava se i unutarstranačka diferencijacija, čak do spremnosti da se odrekne podrška kolegi, trenutnom rivalu, pa makar to koristilo suparniku iz protivničke partije – ukazuje se u današnjem uvodniku „Njujork tajmsa". List navodi upozorenja da pristalice poraženih ne bi glasale za pobednike u sopstvenim redovima. Na primer, da Obamine ne bi podržale Klintonovu, kao ni njeni njega.
To bi značilo da većina koju je on zadobio među muškarcima, naročito među crncima, kao i u mlađem naraštaju uopšte, ne bi dala svoj glas Klintonovoj, kao što ni njena većina žena, starijih osoba i Latinosa (imigranata iz Latinske Amerike) ne bi njega podržala u duelu s republikanskim konkurentom. Na toj drugoj strani, Mekejn bi ostao bez podrške „konzervativnih gubitnika", kao „nepodnošljivi liberal" u nizu „socijalnih pitanja".
To nije pravi način delovanja demokratije – ocenjuje list. Uz napomenu da je u aktuelnoj predizbornoj kampanji već počinjeno „mnogo grešaka, kao što su preterivanja u troškovima za oglase i prikupljanju donacija", poručuje i upozorava da bi njen najgori proizvod bio – povećavanje nacionalnih deoba koje je napravio Buš. „Svaki predsednički pretendent koji želi da objedini zemlju mora prvo da objedini sopstvene (stranačke) redove, jer je to pravi način za delotvornost demokratije”, zaključuje njujorški dnevnik.
Rast političke temperature
Objedinjavanje, međutim, sputava konkurenciju koja je u temelju sistema. Ona nalazi načina da se afirmiše. Dok su Mekejn i Mit Romni (60) doživljavali republikanski turnir kao odmeravanje snaga „udvoje", juče im se u varijantu ubacio Majk Hakebi (52). S kvalifikacijom južnobaptističkog sveštenika, privukao je glasove vernika i pobedio u pet saveznih država, pretvorivši dvoboj u troboj (uz zasad epizodni učinak četvrtog – Rona Pola).
Izostanak konačne odluke u „superutorku" povećava interesovanje za glasanje u drugim krajevima. Sledećeg utorka izjašnjavaće se, uz ostalo, region prestonice Vašingtona, sa saveznim državama Merilend i Virdžinija, a 4. marta predstoji sličan „veliki izazov" na mogućim prekretnicama za kakve važe Teksas i Ohajo.
Odluke o stranačkim kandidatima za predsednika SAD zvanično će biti proglašene na leto. U međuvremenu, predstoji zimsko i prolećno, a političko, podizanje temperature, naročito u nadmetanju Klintonove i Obame.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 07/02/2008.]
