Izvor: B92, 20.Apr.2013, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napolitano predsednik po drugi put
Rim -- Đorđo Napolitano ponovo je izabran za predsednika Italije, prvog šefa države u istoriji te zemlje koji će tu dužnost obavljati dva puta.
Ranije danas, posle zahteva većine italijanskih stranaka da Napolitano prihvati drugi mandat na mestu šefa države, italijanski predsednik je odlučio da to i učini i tako pomogne zemlji da izađe iz političke krize u kojoj se trenutno nalazi zbog nemogućnosti formiranja vlade.
Parlament je pet puta glasao i ni jedan kandidat >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije dobio potreban broj glasova, pošto je veliki deo listića bio prazan.
Lider Pokreta pet zvezda Bepe Grilo oštro se danas usprotivio odluci Napolitana da prihvati drugi mandat, ocenjujući da se radi o "državnom udaru" i pozvao je Italijane da se odmah okupe u milionskom broju na protestu u Rimu, prenose italijanski mediji.
Grilo je predlagao da se za predsednika izabere kandidat Stefano Rodota, predstavnik Demokratske stranke, za kojeg je naveo da je predstavnik naroda. Rodota se, međutim, ogradio od Grilovih komentara o državnom udaru, kao i od protesta.
Lideri vodećih italijanskih stranaka, Pjer Luiđi Bersani iz Demokratske stranke i Silvio Berluskoni iz Naroda sloboda, pozvali su ranije danas odlazećeg predsednika da prihvati drugi mandat i tako pomogne da zemlja izađe iz ćorskokaka u koji je upala zbog nemogućnosti formiranja vlade i izbora novog predsendika.
Prethodno je danas i peti krug izbora za novog predsednika Italije propao je pošto nijedan kandidat nije dobio dovoljan broj glasova. Veliki broj listića, njih 462 od 1007, bio je prazan, prenose italijanski mediji.
Predsednika Italije bira 1.007 "velikih elektora", odnosno svi senatori, poslanici donjeg doma i predstavnici regiona.
Šef države u Italiji ima ograničenu vlast, ali njegova uloga postaje značajna u situaciji političke blokade kao sada posle februarskih parlamentarnih izbora u kojima nije izabrana jasna parlamentarna većina koja bi omogućila formiranje vlade.
Predsednik bi mogao da raspusti parlament i raspiše nove izbore, što inače ne može da učini u poslednjem polugodištu svog sedmogodišnjeg mandata.
