Izvor: Vostok.rs, 14.Sep.2012, 18:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namamiti Palasovu mačku
14.09.2012. -
Članovi ekspedicije u Hakasiji (Južni Sibir) krenuli su u potragu za Palasovom mačkom. Ova divlja mačka takođe živi u Kazahstanu, Kirgiziji, Mongoliji i Kini, i upisana je u Crvene knjige ovih zemalja. Donedavno se smatralo da u Hakasiji nema Palasove mačke. Međutim, najnoviji snimci fotozamki uverili su naučnike u suprotno. Oni nameravaju da pronađu retku divlju životinju.
Kakva je to mačka upitali su se stručnjaci koji su proučavali snimke snežnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << leoparda s fotozamki. Već nekoliko godina se vrši praćenje gospodara Sajanskih gora – leoparda – u nacionalnim parkovima Južnog Sibira, ali su naučnici neočekivano ugledali nešto što uopšte ne liči na njega. To je mačka manjih dimenzija, veoma dlakava, s kratkim šapama i debelim repom. Činilo se da je neverovatno da to bude Palasova mačka. U toku poslednje decenije ona je praktično istrebljena. Areal divlje životinje ima oblik izolovanih staništa. Hakasija nije ulazila u njihov sastav. I odjednom – takva senzacija! Posle izvesnog vremena u „fotografskim seansama“ su učestvovala još dva mačora. Ipak videti Palasovu mačku svojim očima, pa čak i jednostavno naići na njen trag je vrlo komplikovana stvar, objašnjava biolog Sergej Istomov.
- To je fantom, to je, naravno, čudo nad čudima. Kako uspeva da ne ostavi tragove svoje životne delatnosti? To je zadivljujuće! Čovek misli, pa ta mačka ne leti! Ona u životu neće kročiti na sneg, stajaće, razgledati. Skoro će čekati da se otopi i tek onda će kročiti, samo da ne ostavi trag. Ili čeka da prođu divokoze i ide tragovima njihovih kopita. Osim toga, ona se toliko ugoji pred zimu, postaje lenja, tako da do dve nedelje može prosto da leži.
Kao utočište Palasovoj mački služe pukotine stena, brlozi, dupla oborenog drveća. Ona sporo trči, ne može da izdrži poteru. Za razliku od leoparda, ova divlja mačka ima mnogo neprijatelja. Recimo, za vuka nije nikakav problem da udavi Palasovu mačku, isto kao i za psa. Postoji konkurencija i u pogledu hrane –lisica, nesit, kuna, koji se kao i Palasova mačka hrane glodarima i pticama. Ova grabljivica više voli da se „ne pokazuje“ i zbog peščano-mrke boje praktično se uliva u pejzaž. Spoljašnjost i ponašanje joj dozvoljavaju da ostane neprimetna za neprijatelje i plen – njega Palasova mačka ne juri, već čeka u zasedi. Članovi ekspedicije su takođe odlučili da naprave svojevrsnu zasedu kako bi „na živ mamac“ namamili ovu mačku, objašnjava direktor Hakaskog nacionalnog parka Viktor Nepomnjaščij.
- Zbog toga se na mestima njenog boravka sprovodi kompleks biotehničkih mera. Šta je to? Prvo hranimo sitne sisare kojima se hrani Palasova mačka. I kad se baza hrane koncentriše, divlja životinja obraća pažnju na to mesto i tu se češće pojavljuje. Dakle, dospeva u objektiv fotozamki.
Osim toga, planirano je da se Palasovim mačkama stave ogrlice. Ne satelitske, kao snežnim leopardima, već radio ogrlice, kako bi se odredila mesta na kojima životinja obitava. Ako sve bude prošlo uspešno, naučnici će dobiti dragocene informacije o ovoj divljoj životinji. O Palasovoj mački se još uvek zna vrlo malo. A skoro je nerealno videti je živu. Čak i u zoološkim vrtovima Palasova mačka teško može da opstane, pošto joj potomstvo obično ugine od infekcije. Osim toga, ove mačke vode noćni život i danju spavaju, izlazeći iz svojih skrovišta, kad se zoološki vrt zatvara i posetioci odlaze.
U poslednje vreme je Palasova mačka postala junak blogosfere: o njoj se diskutuje, ljudi žele da je nabave kao kućnog ljubimca. Biolozi to ne savetuju: Palasova mačka se ne može pripitomiti, to je divlja životinja. Ako neko želi da se brine o njoj, bolje je da joj pomogne da se sačuva u prirodi. Po podacima naučnika, u rejonu Sajanskih gora broj retke mačke nije veći od dvadeset-trideset.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
