Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2016, 09:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbogatiji staju u jedan autobus
JAZ između bogatih i siromašnih dostigao je ove godine rekordne razmere - grupa od 62 ljudi, koja bi stala u jedan omanji avion, ili u običan autobus, poseduje podjednako bogatstvo koliko i siromašnija polovina svetske populacije od tri i po milijarde ljudi. Podaci koje je, uoči Svetskog ekonomskog foruma u ekskluzivnom švajcarskom skijalištu Davosu, objavila britanska humanitarna organizacija "Oksfam", pokazuju i da je bogatstvo najimućnijih povećano za 44 odsto od 2010. godine. Istovremeno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << imovina najsiromašnijih 3,5 milijardi ljudi opala je za 41 procenat. Još alarmantniji je podatak da jedan procenat "nešto bolje stojećih" odnosno 73 miliona ljudi od ukupno 7,3 milijarde stanovnika sveta, sada poseduje isto koliko svi ostali zajedno. Sve, naravno osim šačice bogataša, posebno brine to što se razlika između bogatih i siromašnih "dramatično" povećala upravo u poslednjih 12 meseci. Još ne tako davne 2010. godine 388 bogataša posedovalo je koliko najsiromašnija polovina. Prošle godine taj broj se suzio na 80 superbogatih, sve do današnjih 62. Rečju, bogatstvo se ubrzano koncentriše u rukama sve manjeg broja ljudi.TEK 17 IZ EVROPE GOTOVO polovina najbogatijih poreklom je iz SAD. Listu najimućnijih milijardera koji su najmanje polovinu bogatstva stekli u finansijskom sektoru predvodi američki tajkun Voren Bafet, a sledi ga bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg. Iz Evrope ih je 17, a manje iz Kine, Brazila, Meksika, Japana, Saudijske Arabije, Rusije... Među 62 najimućnijih samo je devet žena. Dok je ukupna imovina najsiromašnije polovine čovečanstva pala za bilion dolara od 2010. godine, bogatstvo 62 superbogatih povećalo se za više od pola biliona dolara. U proseku, svako od njih "otežao" je za 20 milijardi dolara, dok su prihodi najsiromašnijih deset odsto stanovnika planete rasli za manje od tri dolara godišnje. Procenjuje se da su superbogati svojih 7,6 biliona dolara, koliko se procenjuje da ukupno poseduju, pohranili na ofšor račune. Time su vlade širom sveta lišili 190 milijardi poreskih dolara godišnje. Slično je sa velikim korporacijama. - Činjenica da je 188 od 201 vodeće kompanije prisutno u najmanje jednom "poreskom raju" pokazuje da je vreme da se preduzmu određene mere. Ne možemo više da dopuštamo da stotine miliona ljudi gladuje dok resursi kojima bi moglo da im se pomogne koriste oni na vrhu - ističe direktorka "Oksfama" Vini Bjanima.
Nastavak na Večernje novosti...
