Izvor: Politika, 04.Mar.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbogatiji Kinezi ulaze u parlament
Da li ulazak najimućnijih Kineza u nacionalnu skupštinu krči put za korupciju, protiv koje se vlasti u Pekingu očajnički bore
Pet od deset najbogatijih Kineza biće delegati na prolećnom zasedanju Narodnog kongresa, parlamenta te zemlje, i njegovog konsultativnog tela koje nema zakonodavnu moć, prenose svetske agencije saopštenje sa sajta kineske skupštine.
Među njima su Cung Ćinghou, industrijski magnat, Poni Ma, vlasnik kineskog internet giganta „Tensent”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Lei Đun, direktor firme za proizvodnju mobilnih telefona „Sjaomi”. Prema listi časopisa „Hurun”, koji je kineski pandan američkom „Forbsu”, njih trojica zauzimaju treće, peto i deseto mesto na listi najimućnijih Kineza u 2014.
Prvoplasirani na toj listi, Lji Heđun, koji je imetak stekao na solarnoj energiji, učestvovaće u radu Političke konsultativne konferencije kineskog naroda, parlamentarnog tela bez ikakvih ovlašćenja osim savetodavnih. Ljiju će se kao delegat u tom telu pridružiti Robin Lji, vlasnik internet pretraživača „Baidu”, šesti najbogatiji Kinez prema statistici „Huruna”.
Ovih deset bogataša odmah su privukli pažnju kineskih i svetskihmedija, iako će se praktično izgubiti u masi predstavnika u Narodnom kongresu, najmnogoljudnijem parlamentu na svetu, kojiokuplja oko 3.000 ljudi. Praksa pozivanja imućnih biznismena da učestvuju u radu skupštine Kine nije nova. Mada su bili progonjeni za vreme ranih dana Narodne Republike Kine, od devedesetih godina prošlog veka odobreno im je pravo da postanu članovi Komunističke partije, koja drži monopol nad vlašću. Desetak godina kasnije prvi put se desilo i da bogataši postanu delegati u kongresu, što je bio deo državne politike uvođenja predstavnika raznorodnih društvenih grupa u parlament.
Prema izveštajima kineskih medija, sada je, od stotinu najbogatijih Kineza, njih 36 uključeno u rad Narodnog kongresa i Političke konsultativne konferencije. Njihovo ukupno bogatstvo doseže 190 milijardi dolara, što nadmašuje bruto nacionalni proizvod Vijetnama.
Američki mediji već godinama ne propuštaju priliku da uporede i finansijsku težinu članova svog Nacionalnog kongresa i kineskih zakonodavaca. Tako je agencija Blumberg, na primer, navela da je 70 najbogatijih predstavnika u kineskom kongresu 2011. imalo prihod veći od ukupne imovine svih 660 članova američkog Kongresa, predsednika i njegovog kabineta i devet sudija Vrhovnog suda. Kineski rezultat je, tvrdio je Blumberg, pozivajući se upravo na listu „Huruna” za tu godinu, iznosio ukupno 11,5 milijardi dolara – četiri milijarde više od američkog, ma koliko važilo da je u visoke političke krugove u Vašingtonu nemoguće ući bez izuzetnog ličnog bogatstva.
„Gde se bogataši najlakše mogu naći na okupu? U parlamentu komunističke Kine” –standardna je šala među zapadnim analitičarima s tim u vezi.
Ulazak najimućnijih Kineza u nacionalnu skupštinu, smatraju oni, krči put za korupciju, protiv koje se vlasti u Pekingu očajnički bore. Jedan od prvih znakova pada u nemilost je za kineske bogatašeizbacivanje iz tih organa. Tako je Ljing Đihua, kojem su se pripisivale odlične veze za bivšim predsednikom Kine HuĐintaom, isključen iz Političke konsultativne konferencije, čiji je bio potpredsednik, nakon što je protiv njega pokrenuta istraga zbog navodne korupcije.
------------------------------------------------------------------
Vojska optužila 14 generala za korupciju
Borba protiv korupcije u Kini ponovo se usredsredila na vojsku, gde je 14 generala optuženo za taj prestup. Neki od visokih oficira sa te liste, koju je objavio zvanični sajt Narodne oslobodilačke armije, već su osuđeni u procesima koji su protiv njih vođeni u prethodnihnekoliko meseci. Među onima koji su još pod istragom jei admiralGuo Džengang, za koga se već mesecima govorka da je umešan u korupciju. Loš glas bije i njegovu porodicu, uključujući ioca, takođe visokog vojnog zvaničnika, sada penzionisanog, za kojeg se priča da je nedavno pokušao da pobegne preko granice odeven kao žena.
Očigledno je familija Guo dugo bila pod nadzorom. Jer, deset minutanakon što je spisak optuženih i osuđenih generala pušten u javnost, u istraživačkom časopisu „Kaiđing” pojavio se dugačak i podroban tekst o mahinacijama admirala i njegove porodice. Navodno, firma Guove supruge i tašte uzela je 80 miliona dolara od investitora da bi izgradila petospratni trgovinski centar, ali ga nikada nije podigla.
Antikorupcijska kampanja u kineskoj vojsci, na kojoj insistira predsednik te države Si Đinping, traje već nekoliko godina. Položaj i sloboda su već oduzeti čak i oficirima višeg čina od onog koji imaju oni koji su sada optuženi.
V. V.
objavljeno: 04.03.2015.
