Izvor: Mondo, 26.Feb.2017, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEVIĐENO: Papa prvi put u Anglikanskoj crkvi
Papa Franja postao je prvi katolički poglavar koji je posetio jednu anglikansku parohiju, od početka XVI veka, kada su se protestanti otcepili.
Foto: AP Photo/Gregorio Borgia
Papa je posetio protestantsku parohiju u Rimu, i iskoristio istorijsku priliku da utiče na veću bliskost nakon viševekovnog nepoverenja, predrasuda i neprijateljstva između dve crkve, prenosi AP.
Papa i anglikanski biskup u Evropi, Robert Ines, molili su se jedan pored drugog u crkvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << Svih svetih, koja se nalazi nedaleko od Španskog trga u centru Rima.
Puklo zbog braka
Anglikanska crkva izdvojila se iz katoličke u 16. veku, nakon što je engleskom kralju Henriju VIII uskraćeno samovoljno poništenje braka (prvog od šest koje je imao). Godine 1534. kralj Henri VIII proglašava sebe poglavarom Anglikanske crkve, odbacivši tako autoritet pape Klimenta V (1523-1534), koji je 1532. poništio njegov razvod od Katarine Aragonske. Arhiepiskop kenterberijski Tomas Kranmer (1547-1553) uveo je reformaciju u Englesku, gde se protestantski pokreti sa jevanđelskim karakterom behu pojavili još pod vođstvom Džona Viklifa (1320-1384).
Ines je pozdravio papu i solidarnost koju pokazuje prema izbeglicama i emigrantima.
Papa je u svom govoru istakao da anglikanci i katolici imaju dugogodišnji "pogled jedni na druge pun sumnji i neprijateljstva" i da je bilo viševekovnog nepoverenja.
"Vremenom, napredak na našem putu ka punom zajedništvu može izgledati spor i nesiguran, ali danas možemo biti ohrabreni ovim našim okupljanjem", rekao je papa Franja i ohrabrio vernike obe crkve da uvek budu oslobođeni predrasuda iz prošlosti.
Tokom posete anglikanskoj crkvi, jedan od parohijana je papi dao tradicionalni postan kolač, dok mu je jedna žena poklonila korpu sa domaćim džemovima i kolačima.
Obe crkve nastoje da razviju prijateljske odnose uprkos preprekama među kojima su duboke razlike u pogledu određenih problema poput rukopoloženja žena i dozvola biskupima homoseksualcima da obavljaju dužnost.
Papa je ujedno saopštio i da razmatra mogućnost da poseti Južni Sudan, koji je zahvaćen građanskim ratom.
ČETIRI RAZLIKE: KATOLICI vs PROTESTANTI
Postoji nekoliko, za konzervativne vernike, jako važnih razlika između katolika i protestanata, pojašnjava Gotquestions.org.
Sola Scriptura: Protestanti veruju da je Biblija jedini izvor Božje posebne objave čovečanstvu, i kao takva pruža sve što je nužno za spasenje od greha. Katolici odbacuju doktrinu "Sola Scriptura" i veruju da hrišćanina podjednako obvezuju i Biblija i sveto rimokatoličko predanje doktrine(Čistilište, molitve svecima, poštovanje ili obožavanje Marije itd.) koje imaju jako malo ili nimalo utemeljenja u Svetom pismu.
Papina nepogrešivost: Prema katoličanstvu, Papa je "Hristov nemesnik na zemlji", i zauzima Isusovo mesto kao vidljiva glava Crkve, pa kao takav je nepogrešiv i njegovo učenje je obavezno za sve hrišćane. Protestanti veruju da autoritet crkve ne dolazi iz apostolskoga nasleđa, već iz Božje reči – da Biblija uči da je Bog poslao Duha Svetoga da prebiva u svim nanovo rođenim vernicima, čime je osposobio sve njih da razumeju poruku Biblije.
Spasenje (Sola Fide, Samo vera): Protestanti potvrđuje biblijsku doktrinu o opravdanju samo po milosti i samo kroz veru, i samo zbog Hrista. Prema rimokatoličanstvu, čovek se ne može spasiti samo po veri u Hrista, već se mora pouzdati i u zaslužna dela kako bi se spasio (krštenje, Euharistija, Ispovedanje, bolesničko pomazanje, Sveti red i brak…).
Čistilište i Život posle smrti: Obe grupe veruju da će nevernici večnost provesti u paklu, ali su katolici iz svojih crkvenih predanja i oslanjanja na nekanonske knjige, razvili doktrinu o Čistilištu u kome se provodi "vremenska kazna". Protestanti veruju da se smrti ide ravno na Nebo.
.jpg)
