Izvor: Press, 08.Apr.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miodrag Lekić: Bebina i Milova podmetanja
Da li je prethodna kampanja možda bila najprljavija do sada?
- Nismo to želeli, vodili smo civilizovanu kampanju. Lično sam morao u više navrata da odgovorim na besprizorne neistine sopštavane na moj račun bez ikakvog povoda. Na žalost i sam protivkandidat je koristio te nedopustive metode. Nakon svega neki su stvorili utisak da se radi o negativnoj kampanji. Mi smo u stvari samo odgovarali na neistine i podmetanja.
Vladimir Beba Popović Vas je usred kampanje optužio >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da ste početkom devedesetih švajcarskom biznismenu Đerardu Kuomu nudili sastanak sa Đukanovićem kako bi se dogovorili o poslu šverca cigareta?
- Radeći odgovorne državne poslove mogao sam se sresti i sa nekim Đukanovićevim poslovnim prijateljem pomenutog kalibra što ne bi predstavljalo nikavu čast, naprotiv. Ipak, eto nisam ni slučajno. Svedok na kojega se pozivaju Đukanović i Kuomo, deceniju ipo nakon prljavih poslova, direktor Zetatansa gospodin Marković, kategorički tvrdi da me nikada nije upoznao sa Kuomom niti ga preporučivao u bilo kojoj prilici. Mislim da je jasno o čemu se radi i da je svaki komentar suvišan.
Pozivajući se na svedočenje glavnog osumnjičenog za šverc pred sudom u Bariju, Popović je rekao da crnogorski mediji nikada nisu objavili 71. stranu tog dokumenta gde se navodi da ste kao ministar spoljnih poslova sarađivali sa Kuomom i tadašnjim direktorom 'Zetatransa' Žarkom Markovićem?
- Ne verujem da izvesni Popović bilo kome može biti pouzdan svedok. Marković je kazao da je po sredi neistina i izmišljotina. Nikada niko u Italiji nije povezao mene sa švercom cigareta nego Mila Đukanovića. Nisu u Bariju isleđivali mene nego njega i saslušavali ga šest sati. Ta činjenica mi je kao čoveku koji se u tom trenutku profesionalno ostvarivao u Italiji pričinjavala mučninu, a Crnoj Gori je nanela veliku štetu na međunaronom planu.
Đukanović vas je optužio da ste Koštuničin plaćenik?
- Koštunicu sam sreo dva, tri puta u životu, isto koliko i Tadića i pokojnog Đinđića. Mislim da se radi o ozbiljnim srpskim političarima, sa kojima nisam bio u nikavoj političkoj, niti bilo kojoj drugoj vezi. Moj odnos prema njima je bio kulturan i distanciran. I tu se sve završava. Dakle, govorimo o srpskim političarima koji su zapravo bili koalicioni partneri DPS-a i Mila Đukanovića. A radi se o crnogrskoj partiji koja ne može da funkcioniše ako politikanski ne fabrikuje neke neprijatelje iz Srbije koji navodno ugrožavaju Crnu Goru, pa makar se radilo o prethodnim koalicionim partnerima. Najekalatantniji primer je odnos Đukanovićeve partije prema Miloševiću, njihovom velikom savezniku i šefu, a kasnije protivniku.
Kakav je vaš odnos sa Koštunicom bio i kakav je danas?
- Na ovo pitanje sam već odgovorio.
Da li je tačno da ste išli u Vašington da tražite odlaganje referenduma o nezavisnosti?
- Nije tačno. Ta teza je deo primitivne kampanje protiv mene. Mnogo pre Đukanovića i Vujanovića sam bio suverenista. Ni tada ni kasnije to nije bilo moje utočište nego slobodan izbor. Oni su organizovli dva referenduma sa različitim ishodima. Ja nisam ni jedan. Ne mogu, medjutim, da mi oproste što nikada nisam prihvatio da budem deo njihovih privatnih projekata.
Nije tajna da su Koštunica kao i Tadić finansijski pomagali opozicione stranke u C.Gori, čak i da su se previše mešali u unutrašnje stvari Crne Gore?
- Ja za činjenice u tom delu ne znam. Čuli smo par puta od lica sa poternica da su negde i nekoga pomagali li to nisu nikakvi dokazi. Meni nije, međutim, nepoznato da je Đukanovićevu partiju celu deceniju pomagao Slobodan Milošević, a posle njega i pojedinci bliski novim vlastima – novouspostavljeni bogataši, biznismeni.
Bili ste protiv referenduma o nezavisnosti Crne Gore, smatrate li to greškom?
- Nikada nisam bio protiv referenduma. Samo sam insistirao na unutrašnjem konsenzusu i na poštenim preduslovima. To su bili i stavovi međunarodne zajednice. Uvek sam uvažavao težnju dela naše javnosti za potpunom samostalnošću i nikada nisam potcenjivao onaj drugi deo koji je bio za neku vrstu zajednice. Verujem i danas da je bilo moguće imati i državu i demokratiju. Nikada neću prihvatiti kako je bilo neophodno da se čini i nedozvoljeno odnosno da se privatizuje projekat koji pripada gradjanima i njihovoj slobodnoj odluci.
Vaša knjiga Istorija Italije uskoro će izaći i u Srbiji. Kakva su očekivanja?
- Radujem se. Volim Beograd i u njemu imam mnogo iskrenih prijatelja. Biće to prilika da se posle jedne, nažalost, duže pauze ponovo sretemo i razgovaramo.
