Izvor: Glas javnosti, 22.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mekejn zatražio donaciju od Čurkina
„Reč je o grešci na mejling listi“ - s takvim zakasnelim priznanjem istupio je u ponedeljak zvanični predstavnik izbornog štaba republikanaca Brajan Rodžers. Izborni štab Džona Mekejna zatražio je greškom novčanu donaciju za kampanju za predsedničke izbore u SAD od - ruskog ambasadora u UN Vitalija Čurkina! Republikanski kandidat za predsednika SAD je u pismu zatražio od Čurkina - da priloži od 35 do 5.000 dolara kako bi mu pomogao da osigura pobedu nad svojim glavnim rivalom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << demokratskim kandidatom Barakom Obamom, koji vodi prema svim anketama.
Pismo je bilo adresovano na Čurkina, ali bez navođenja njegove dužnosti, a pri kraju je stajao Mekejnov potpis.
„Ako budem imao čast da nastavim da vam služim, dajem vam ovo obećanje: Uvek ćemo staviti Ameriku - njenu snagu, njene ideale, njenu budućnost - ispred svih drugih stvari“, uverava Mekejn u pismu Čurkina.
Pres-služba izborne kampanje Mekejna, priznajući da je rečeno pismo dospelo u ruke ruskog ambasadora u UN slučajno, dalo je ovo objašnjenje: „Utisak je da su se oni samo nasmejali na naš račun. Sve to je samo omaška“, izjavio je portparol Brajan Rodžers.
Pismo je datirano 29. septembra, a u rusku misiju je stiglo 16. oktobra.
„Očigledno da je to (pismo) bila greška. To se događa“, izjavio je i pres-sekretar ruske misije Ruslan Bahtin. On je, takođe, dodao da „ruske vlasti ne finansiraju političke kampanje ili političku delatnost van svoje zemlje“.
ZABRANJENO
U SAD je zabranjeno da predsednički kandidati primaju sredstva iz stranih izvora. Mekejn u kampanji optužio Obamu ranije ovog meseca da nije učinio dovoljno transparentnim nelegalne donacije i zatražio od američkih izbornih vlasti da to istraže. Mekejnova se kampanja finansira iz javnih izvora zbog čega ne može da prima novac od privatnih donatora.
U svakom slučaju, kandidatima za predsednika SAD po američkom zakonodavstvu zabranjeno je da primaju stranu finansijsku pomoć.
Sedam puta pročitaj, jednom pritisni
Ovo nije prvi takav bombast slučaj slične greške prilikom slanja pošiljke u elektronskim putem. Tako je 2005. godine u Velikoj Britaniji jedan od rukovodilaca predizborne kampanje laburista Alister Kempbel greškom uputio elektronsko pismo Bi-Bi-Siju sa neubičajenom leksikom. U stvari, pismo je bilo adresirano na jednog Kempbelovog kolegu.
U njemu je bilo veoma nezgodna karakteristika programa „NJuznajt“ koja je kritikovala laburiste zbog njihovih predizbornih plakata. Na njima je lider opozicione Konzervativne partije Majkl Hauard bio prikazan kao leteća svinja. Imajući na umu evropsko poreklo Hauarda, mnogi su smatrali da te plakate prikrivenim izražavanjem antisemitizma. Laburisti su zbog toga bili prinuđeni da ih skinu sa mesta gde su bili postavljeni.
Pismo Kempbela bilo je napisano u veoma negativnom tonu, a poslednji predlog je imao baš neuobičajenu leksiku. Bukvalan prevod rečenice bi bio: „Idite dođavola i informišite o važnijim stvarima, nakaze!“
Događalo se i ranije
Kempbel je bio prinuđen da se izvini, pravdajući se da on nije dovoljno ovladao svojim kompjuterom, s kojeg je bio upućeno nesrećno pismo. Međutim, slični „iskoci“ događali su se u Velikoj Britaniji i na višem nivou. Jednom je činovnik Ministarstva inostranih poslova te zemlje slučajno poslao nekom čoveku 55 stranica tajnih informacija o planiranoj poseti princa Čarlsa Poljskoj.
Umesto da dospeju predstavnicima Sent-Džejmske palate - zvanične rezidencije princa, našle su se u rukama jednog biznismena koji, kada se povratio od šoka, sve ispričao novinarima.
A 2003. godine elektronsko pismo britanske vlade greškom je dobio jedan fabrički instruktor. U poverljivom pismu bila je analiza predstavnika Ministarstva odbrane Velike Britanije Kejt Vilson, koju je htela da dostavi komisiji koja je istraživala smrt naučnika Dejvida Kelija. Slučaj doktora Kelija, o kojem je bilo reči u pismu, ticalo se takozvanog „iračkog dosijea“, koje je pripremila britanska vlada neposredno uoči početka rata u Iraku. Pismo je bilo namenjeno pravniku Ministarstva finansija Bariju Mekeju.
