Izvor: RuskaRec.ru, 01.Jul.2017, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažni prevodiočevi prijatelji: pónos i ponós
Rusi danas ni ne bi znali kako da još iskoriste reč ponos, ali u staroruskom jeziku je postojalo značenje koje se sačuvalo kod Južnih Slovena. Recimo, do današnjeg dana je živa izreka: „ponosnaя lošadь neset“ – ponosan konj nosi. Što ne znači da konj pati od dijareje, već da je, ponosan, gord, ne da lako da ga jašu.
Zanimljivo u vezi ove reči je postojanje ruskog prezimena Ponosov. Srbija je uvek bila puna nedvosmislenih prezimena poput Trtić, Guzina, Kurandić... Sresti >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << danas nekog A. ili B. Proliv je verovatno nemoguće, dok u Rusiji prezime Ponosov nije nikakva detelina s četiri lista.
Selo Mali Ćevapčići – prestonica carice Tufahije
Ali ako ste već pomislili da odlično znate ruski jezik, i požurili da se nasmejete, samo trenutak... Kao i u većini slučajeva prezime potiče od nečijeg ličnog imena ili nadimka. Bio bi to dakle neki Ponos. Međutim, ako krenemo etimološkim tragovima reči doći ćemo ne do srpskog „proliva“ već ugro-finskog „ponis“, tj. psa.
Dati detetu ime životinje ili biljke bilo je tradicija mnogih naroda. Pas je recimo bio veoma poštovana životinja kod naroda Komi.
A povodom reči „ponós“, kao narodne ruske za dijareju, korene treba tražiti u glagolu „ponositь“, grditi nekoga, govoriti ružne reči. Tako da je i neki čovek u davna vremena po nadimku Ponos, a koji nema veze sa ugro-finskim narodima, mogao biti jednostavno svađalica.
U svakom slučaju, ako nasmejete nekog Rusa vašim izlaganjem o tome šta je ljudski ponos, ne žurite da se uvredite. Priča se kako su osamdesetih godina na sajmu vojne opreme predstavnici SFRJ napisali transparent „Naša armija — naš ponos“, i da je to za Ruse bila glavna atrakcija. Što je, naravno, bilo daleko od zle namere.
Kareli: Život na granici svetova
