Izvor: Blic, 08.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo preti da destabilizuje Balkan
Kosovo preti da destabilizuje Balkan
Premijer Zoran Đinđić uputio je juče članovima Saveta bezbednosti pismo kojim izražava zabrinutost povodom događaja na Kosovu i Metohiji, koji bi mogli da destabilizuju i Srbiju i Balkan. Članove saveta bezbednosti upozorava da je poslednji trenzutak da se zaustavi zaokruživanje nezavisnog Kosova. Pismo u celini prenosimo:Članovima Saveta Bezbednosti
Poštovana gospodo,
Iskreno zabrinut razvojem događaja na Kosovu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a sa željom da zajednički doprinesemo uspostavljanju trajne stabilnosti regiona, uz puno uvažavanje svih prava, i potpuno sprovođenje međunarodnih rezolucija i standarda, želim da Vas upoznam sa nekim dilemama i problemima koje se u vezi sa ovim pitanjem postavljaju pred demokratsku vladu u Beogradu.
1) Rezolucijom 1244 utvrđeno je da:- organi međunarodne zajednice preuzimaju sve nadležnosti na Kosovu dok se ne pronađe finalno rešenje,
- naznačeno je da će se to finalno rešenje sastojati u «suštinskoj autonomiji» Kosova,
- potvrđen je suverenitet Srbije i Crne Gore na celoj svojoj teritoriji, uključujući Kosovo,
- kao prioritet je postavljeno vraćanje proteranih lica i- najavljen je povratak kontigenta bezbednosnih snaga Srbije i Crne Gore.
2) Ono što se na terenu događa nije u skladu sa konceptom Saveta Bezbednosti i preti da svojim posledicama destabilizuje Srbiju i Balkan.
Međunarodne organizacije (KFOR i UNMIK), nadležnosti koje su rezolucijom 1244 oduzete Srbiji i Jugoslaviji i predate njima, postepeno prenose na lokalne strukture, sa krajnjim rezultatom da će jednog trenutka organi Kosova imati sve nadležnosti jedne nezavisne države, osim međunarodnog priznanja. Tu više nema ni govora o bilo kakvoj autonomiji, nego samo o okolnostima pod kojima će biti konstatovana nezavisnost. Ako se suverenitet jedne države izražava pre svega u strukturama bezbednosti (vojska, granica), onda ono što se sprovodi na Kosovu potpuno ukida suverenitet Srbije i Crne Gore. Vojne nadležnosti se prenose na Kosovski zaštitni korpus, policijske na lokalnu policiju, a nema ni pomena da bi organi Srbije i Crne Gore bili nadležni za državne granice Kosova prema susednim državama.
Nema ni namere, ni plana da se ispuni stav Rezolucije o povratku kontigenta bezbednosnih snaga Srbije i Crne Gore.Zbog svega toga, povratak proteranih Srba je onemogućen (za tri i po godine vratilo se manje od 2%), pošto ih Albanci ne žele u svojoj budućoj nezavisnoj državi, a i sami Srbi ne smatraju bezbednim povratak na teritoriju koja može postati nezavisna albanska država.
3) Posledica ovakvog razvoja događaja je najpre gubitak kredibiliteta kako demokratskog sveta, tako i demokratske vlasti u Beogradu. Ako se na terenu događaju stvari koje su direktno suprotne najvažnijim međunarodnim dokumentima, onda jačaju one snage koje tvrde da je međunarodna zajednica neprincipijelna i jednostrana. To slabi poziciju reformskih snaga u Srbiji, koje neprekidno insistiraju na poštovanju međunarodnih obaveza i integraciji naše zemlje u međunarodnu zajednicu.
Šta reći o autoritetu međunarodne zajednice ako ni jedan njen zahtev koji se tiče prava države Srbije i Crne Gore nije ostvaren: ni rešavanje problema Kosova putem «autonomije», ni vraćanje proteranih Srba, ni vraćanje kontigenta vojske i policije, ni afirmacija suvereniteta Srbije i Crne Gore?
Opravdani prigovor koji se među građanima čuje jeste da demokratska Srbija nema bolji međunarodni tretman oko rešavanja kosovskog problema nego što ga je imala kada nije bila demokratska.Uz to, prećutno klizanje Kosova ka nezavisnosti preti da destabilizuje ceo region. Situacija u BiH i Makedoniji može ozbiljno da bude poremećena u slučaju takvog scenarija, koji je danas, na žalost, jedini kome se pruža šansa.
4) Zbog toga, poslednji je trenutak da se ovo ozbiljno prejudiciranje krajnjeg rešenja zaustavi, da se vratimo konceptu Rezolucije 1244 i da iznova defmišemo put ka njenom autentičnom sprovođenju.
Prvi uslov za ovo jeste da odmah otpočnu ozbiljni razgovori o uključivanju Srbije i Srbije i Crne Gore u sve važne odluke koje se tiču budućeg statusa Kosova, a koje se donose već sada. To se pre svega odnosi na pitanja bezbednosti (vojska i policija, kontrola granice), pravnog i ekonomskog poretka, odnosa centralne vlasti u Beogradu i vlasti u Prištini, odnosa Prištine prema srpskoj zajednici na Kosovu, odnosa Beograda prema srpskoj zajednici na Kosovu itd. Neophodno je utvrditi datum vraćanja bezbednosnog kontigenta matične države, predviđenog Rezolucijom 1244, jer to je gest na kome se u Srbiji i Jugoslaviji meri iskrenost međunarodne zajednice. Osim toga, taj čin bi predstavljao psihološko ohrabrenje za malobrojne preostale Srbe na Kosovu, i bez sumnje, ubrzao povratak proteranih Srba. Pošto postojeća prava Srba i ostalog ne-albanskog stanovništva sadržana u Privremenom ustavnom okviru, nisu dovela do povratka proteranih, a ni do većeg osećanja bezbednosti malobrojnih Srba koji nisu proterani, očigledno je da ta prava treba pojačati i učiniti efikasnijima. Zbog toga, smatram neophodnim da se Srbima na Kosovu prizna status nacionalne zajednice, koja svoja prava ostvaruje preko svoje samouprave, uklopljene u pravno-politički poredak Kosova, ali sa efikasnim kolektivnim pravima, a ne samo individualnim. Podsećam da su ovakva rešenja i inače implementirana na mestima gde postoje etnički problemi (BiH, Makedonija, Južni Tirol, Olandska Ostrva...). Tačnije, na svim mestima osim na Kosovu i Metohiji. Uostalom i u mirovnom konceptu iz Rambujea je predviđeno takvo rešenje, a na taj koncept se eksplicitno poziva Rezolucija 1244 kada govori o finalnom statusu Kosova. Znam da će ovi predlozi biti dočekani sa prigovorom da albanska strana neće na njih pristati. Međutim, pitanje je da li se pri rešavanju teškog problema Kosova sme uvažavati volja samo jedne strane? I kakve to posledice po stabilnost regiona može da ima?Složićete se, stabilno i trajno će biti samo ono rešenje koje uvažava interese obe strane.
Poštovana gospodo,
Veoma sam zabrinut onim što se događa u vezi Kosova i Metohije, i još više, onim što vidim da će se u neposrednoj budućnosti događati. Greše svi koji misle da to može proći bez dramatičnih posledica. Moj osnovni interes, kao i interes reformske Vlade u Beogradu, jeste da očuvamo stabilnost regiona, efikasnu zaštitu ljudskih prava, da bismo mogli uspešno rešavati nagomilane ekonomske probleme, da bismo umanjili ogromno siromaštvo našeg stanovništva i da bismo što pre ispunili uslove za evropsku integraciju. Svi ovi ambiciozni ciljevi mogu da budu poništeni ako se u pogledu rešavanja problema Kosova bez odlaganja ne krene u traženje zdravog kompromisa, koji će uvažavati i legitimne interese Srbije i Srbije i Crne Gore, i srpske nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji.
Zbog velikog značaja koje ovo pitanje ima za ceo Balkan i za međunarodnu zajednicu, očekujem Vašu pažnju i podršku.
