Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Okt.2015, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome Amerika u Siriji baca oružje?
Vojna operacija međunarodne koalicije predvođene SAD-om u Siriji nije donela nikakve rezultate, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin, upozoravajući istovremeno na mogućnost da oružje koje Vašington dostavlja u Siriju može da padne opet u ruke terorista. Rusija nema nikakve sumnje da oružje i municija kojim SAD snabdevaju sirijsku umerenu opoziciju, stižu na kraju do terorista, izjavio je danas ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.
Nema nikakve sumnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da bar većina tog oružja dospe u ruke terorista, kazao je Lavrov u intervjuu za TV kanal NTV.
"Ova činjenica izaziva zabrinutost u SAD, gde ljudi u Kongresu počinju da postavljaju pitanja o prethodnim pokušajima podrške umerenoj opoziciji", naveo je Lavrov.
Ranije danas, Pentagon je saopštio da su američki transportni avioni izbacili u Siriji prvu količinu municije za opozicionu borbu protiv terorističke grupe Islamska država (IS), prenosi TASS.
IS je zabranjena u Rusiji. U 2013. i 2014. godini, bila je poznata pod nazivom Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) i operisala je, uglavnom, u Iraku i Siriji.
U junu 2014. ISIL je najavila osnivanje islamskog kalifata, na okupiranim teritorijama i smanjila svoje ime na IS (Islamic State).
Prema podacima obaveštajne agencije CIA, ekstremistička grupa ima oko 30.000 članova, dok iračke vlasti tvrde da organizacija raspolaže sa 200.000 naoružanih ljudi.
Među njima su građani iz 80 zemalja, uključujući Francusku, Veliku Britaniju, Nemačku, Maroko, Saudijsku Arabiju, SAD, Kanadu, Rusiju i druge zemlje Zajednice nezavisnih država.
IS navodno kontroliše 40 odsto teritorije Iraka i 50 odsto teritorije Sirije.
Putin:Operacija u Siriji predvođena SAD-om bez rezultata
Vojna operacija međunarodne koalicije predvođene SAD-om u Siriji nije donela nikakve rezultate, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin, upozoravajući istovremeno na mogućnost da oružje koje Vašington dostavlja u Siriju može da padne opet u ruke terorista.
"Sada su saopštili da iz aviona dopremaju municiju 'Slobodnoj sirijskoj vojsci' (SS). Gde je ta SSV? Neće li to sve opet pasti u ruke 'Islamske države', kao što se to već desilo. Ko garantuje", rekao je Putin na VII investicionom forumu "Rusija zove!".
"Tek što je to sve bilo urađeno, tek što se to desilo i u samim Sjedinjenim Državama priznata propast akcije (obuke ličnog sastava), sada prosto koje gde izbacuju municiju. Kome? Ovo pitanje nije tek retoričko", rekao je predsednik Rusije a prenosi Interfaks.
Putin je rekao da je Rusija tražila ciljeve koji su "stoprocentno teroristički" i odgovor gde treba napasti, ali da nije bilo "nikakvog odgovora".
"Odgovor je bio - ne, nismo bili spremni na to", kazao je on, ocenjujući da zapadni partneri ne znaju šta se u stvarnosti dešava na teritoriji Sirije i kakve ciljeve žele da ostvare, preneo je TASS.
Prema njegovim rečima, Moskva u Siriji postupa "u strogoj saglasnosti" sa Poveljom UN i po međunarodnom pravu, za razliku od koalicije pod vođstvom SAD, koja dejstvuje bez rezolucije Saveta bezbednosti UN i poziva sirijskih vlasti.
Ističući da "ne želi ni sa kim da polemiše", Putin je rekao da Rusija u Siriji ne teži ka nikakvom liderstvu.
"U Siriji može da bude samo jedan lider - sirijski narod. Težimo da doprinesemo borbi protiv terorizma, koji je opasan i za SAD, za Rusiju, za evropske zemlje, pa i za čitav svet", kazao je on.
Ruski predsednik je rekao da je saradnja Rusije i SAD samo po "vojnoj liniji" nedovoljna i istakao da je potreban zajednički rad na podsticanju snaga u Siriji da se postigne političko rešenje.
Putin je rekao da je Rusija predlagala da se u Moskvi održi međunarodni susret o Siriji i da je on predložio i upućivanje veće delegacije u Vašington, koju bi predvodio premijer Dmitrij Medvedev.
"Za sada odgovora nema", kazao je Putin, dodajući da bi u toj delegaciji bili oficiri na nivou zamenika načelnika Generalštaba i predstavnici obaveštajnih službi.
"Ako hoćemo efikasno da delujemo, treba taj posao prevesti na ozbiljan, konkretan nivo", rekao je predsednik Rusije, naglašavajući da je podjednako važno raditi zajedno i sa zemljama regiona - Turskom, Jordanom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Irakom.
Potrebno je, kako je istakao, videti kako se na antiterorističkom koloseku mogu graditi odnosi sa Turskom, koja je zabrinuta zbog "kurdskog faktora" i "borbe protiv terorizma".
"Shvatamo te zabrinutosti i nesumnjivo smo spremni da ih uvažimo tokom zajedničkog rada", kazao je Putin i dodao da sada postoje kontakti na nivou ministarstava odbrane, ali da je i sa Turskom potrebna saradnja i na političkom nivou.
Ruski predsednik je, takođe, rekao da operaciju ruske vojske u Siriji ne treba povezivati sa privrednom saradnjom sa drugim zemljama.
Vrhunac privredne krize je dostignut
Privreda se prilagodila novim uslovima, vrh krize je već dostignut, ukazao je danas ruski predsednik Vladimir Putin istupajući na investicionom forumu "Rusija zove!".
"Naravno, mi smo se suočili s pojavom krize. Neki stručnjaci smatraju, a ja se slažem s njima da je vrhunac krize već dostignut i da se privreda u celini prilagodila ili se sa sigurnošću prilagođava promenjenim uslovima ekonomskog života", kazao predsednik.
On je dodao da to govori o prvim znacima stabilizacije bez obzira na to što se u nekim oblastima privrede uočava pad, što nije slučaj sa poljoprivredom.
"Vlada i Centralna banka pokazale su doslednost i sposobnost da postignu rezultate u krizi. Uprkos svim teškoćama i izazovima sa kojima se suočila ruska privreda, naš upravljački tim pokazao je visok stepen odgovornosti, doslednosti i sposobnosti da postignu rezultate. Mislim da je to takođe dobar preduslov da se pokaže da je Rusija dobro mesto da se zajednički radi sa stranim investitorima", kazao je Putin.
On je ocenio da se uvođenje plivajućeg deviznog kursa pokazalo kao dobro i pravovremeno rešenje za privredu zemlje. U narednim godinama ruska ekonomija će, kako smatra, prevazići recesiju i počeće pozitivna dinamika.
Rusija će stremiti ka inflaciji optimalnoj za razvoj privrede u rasponu od dva do četiri odsto, ali je teško reći za koje vreme će moći da se dostigne taj nivo, naglasio je Putin i podsetio da će prema prognozama Centralne banke inflacija 2017. godine biti četiri odsto.
Odliv kapitala je, prema rečima Putina, zaustavljen, a priliv kapitala u trećem tromesečju 2015. godine, govori o tome da tržište veoma osetljivo reaguje na dešavanje u privredi.
Uravnotežen i mudar pristup nemačkog biznisa u Rusiji
Rusija, kako je kazao, veoma ceni uravnotežen i mudar pristup nemačkog biznisa u Rusiji, koji ne "šara" sa jedne na drugu stranu u zavisnosti od političke situacije, nego se trudi da deluje pragmatično, imajući u vidu svoje interese i interese partnera.
Predsednik je podsetio da je Nemačka jedan od najvećih trgovinsko-ekonomskih partnera Rusije, i to ne samo po obimu trgovinske razmene, nego i po dubini ulaska nemačkog biznisa u rusku ekonomiju.
Šef ruske države je objasnio da nemački biznis ne ulazi samo u oblasti koje donose brzu zaradu, nego i u mašinogradnju, poljoprivredu, farmaciju, ključne oblasti kojima se Rusije sada bavi i namerava da to čini i ubuduće.
Predsednik Rusije je takođe izrazio uverenje da projekat gasovoda Severni tok 2 nije usmeren na to da bilo kome uskrati mogućnosti tranzita.
"I zato bih zamolio da sve te političke spekulacije ostavimo po strani", rekao je Putin.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
