Izvor: Politika, 21.Nov.2011, 10:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je ubio „jermenskog Ataturka”
Najnovija otkrića u procesu ubicama novinara Hranta Dinka potvrđuju da će to biti veliki ispit za tursko pravosuđe
U maratonskom procesu za ubistvo jermensko-turskog novinara Hranta Dinka, koji traje skoro pet godina, desio se veliki obrt: otac jednog od osumnjičenih je za taj zločin optužio državne strukture. On je potvrdio ono o čemu se u pola glasa govorilo od prvog dana, 19. januara 2007. godine, kada je u po bela dana usred Istanbula izrešetan urednik nedeljnika „Agos”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Bahatin Hajal, otac jednog od 18 osumnjičenih, ne spori da je njegov sin Jasin učestvovao u tom ubistvu, ali tvrdi da je bio marioneta, pion u nečijim rukama.
„Odmah posle ubistva pozvao me jedan državni zvaničnik i čestitao mi je što sam stvorio tako dobrog sina koji služi svojoj državi. Moj sin uopšte nije znao kako izgleda Dink, dobio je njegovu fotografiju preko kompjutera… Taj mračni slučaj nikada neće biti rasvetljen. Ne mogu da pogledam u oči članove familije ubijenog novinara. Stidim se”, izjavio je novinarima Bahatin Hajal i tvrdi da se i tužilaštvu i sudu ponudio da svedoči, da otkrije imena državnih službenika, ali njegov predlog nije prihvaćen. „Rečeno mi je da odustanem od toga, inače ću se suočiti sa problemima.”
Prema optužnici, njegov sin Jasin je po zadatku pronašao i angažovao maloletnog Oguna Samasta (17) koji je sa Dinkovom fotografijom u rukama iz Trabzona otišao u Istanbul i dva puta povukao oroz.
U ovom procesu, čiji kraj još nije na vidiku, jedno je jasno: poznatog novinara je ubio Ogun Samast, koji je već osuđen na 22 godine zatvora. Ali takođe je jasno i da taj, u to vreme maloletnik, nije bio sam. Ni tužioci ni delioci pravde još nisu odgovorili na ključno pitanje: ko je i u kom mračnom budžaku „presudio” da Hrant Dink mora da umre.
Motive zločina mnogi traže i nalaze u pisanju tog novinara. Dink je tvrdio da je 1915. godine nad Jermenima u Turskoj izvršen genocid, da tu istorijsku nepravdu treba priznati i nazvati pravim imenom. Iako je to tada bila tabu tema, on je o tome govorio otvoreno zbog čega su ga mnogi nazivali „jermenskim Ataturkom”. Pre atentata je osuđen na šest meseci zatvora uslovno.
„Moj kompjuter je prepun pretnji… Ko zna šta me čeka. Godina 2007. biće teška za mene”, napisao je Dink samo devet dana pre nego što je ubijen i potvrdio je da je zatražio zaštitu policije.
Ali to je bio vapaj na smrt osuđenog. Krunsko pitanje u procesu trebalo bi da bude: zašto? Neka otkrića izazivaju teške sumnje. Lokalne novine su, u međuvremenu, objavile fotografiju na kojoj se vidi ubica Ogun Samast kako posle hapšenja, kao heroj, pozira sa turskom zastavom, u jednoj policijskoj stanici. Na njoj se vide i nekoliko ljudi u uniformama.
List „Radikal” je objavio snimak razgovora jednog od osumnjičenih i policijskog oficira iz koga jasno proizilazi da će Dink biti ubijen. Ali, i pored tih saznanja, niko prstom nije mrdnuo da ga zaštiti. Sada se sa interesovanjem očekuje objavljivanje svih telefonskih razgovora u vezi sa ovim slučajem, koje poseduje Direkcija za telekomunikacije. Oni se, prema propisima, mogu obelodaniti tek posle pet godina, dakle za dva meseca.
Suđenje je izazvalo pažnju i u svetu, i to ne samo u Jermeniji.
„Mi ćemo pažljivo pratiti kako će sud proceniti dokaze u ovom procesu”, kažu u „Hjuman rajts voču” za Evropu i centralnu Aziju.
Najnovije otkriće koje je izneo otac osumnjičenog Jasina Halala potvrđuje da će proces ubicama novinara Dinka biti veliki ispit za tursko pravosuđe. Novo, 22. ročište zakazano je za početak decembra.
Vojislav Lalić
objavljeno: 21.11.2011
