Izvor: Blic, 15.Jul.2015, 14:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ko dosad nije uveo evro, teško da će ga ikad uvoditi"

U evropskim zemljama koje još nisu uvele jedinstvenu valutu zajednice, evro je sve manje popularan, ocenjuju ekonomski stručnjaci.

Nekada je Evrozona bila ekskluzivni klub u koji su želele da uđu sve evropske zemlje, ali nisu ispunjavali potrebne uslove. Međutim, nakon grčke krize i rigidnog ponašanja evropskih sila, zajednička valuta sve manje je privlačna zemljama koje ne koriste evro.

U Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj, na prihvatanje evra sada se gleda kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na potez prepun rizika i troškova, uključujući i znatnu predaju suvereniteta - navodi list "Njujork tajms".

Jedinstvena valuta "veže" države članice ekonomski i politički, ali sada smanjuje entuzijazam za EU te dovodi do preispitivanja evropskih integracija. Poljska još nije uvela evro, a Velika Britanija i Danska odavno su odlučile da neće ni ulaziti u Evrozonu.

"Nikada nisam rekla da ćemo uvesti evro", nedavno je izjavila Eva Kopač, poljska premijerka. Ona neodređeno navodi da će vlada u Varšavi uvesti evro "kada to bude koristilo Poljacima i Poljskoj".

"Evro - da, ali nema žurbe", poručuje i Aleš Mihal, glavni ekonomski savetnik češkog ministra finansija.

Mađarski premijer Viktor Orban dugo se protivio prelasku na evro, a to se pitanje izgubilo iz javnog diskursa u poslednje vrijeme, čak i prije grčke krize.

"Nismo postavili rok. To otvara Mađarskoj mnogo prednosti. Sistem bez evra omogućava nam našu kontrolu poreskog sistema i fiskalne politike", navodi Zoltan Kovač, glavni portparol premijera Orbana.

Sve te zemlje brinu se da bi ih prihvatanje evra moglo dovesti u poziciju u kakvoj se ovih dana našla Grčka zbog fiskalne neodgovornosti.

"Sada bismo, valjda, i mi trebali dati novac za pomaganje Grčkoj. Znači, siromašniji bi trebalo da daje bogatijem. Ne vidim logiku u tome", kaže Bojko Borisov, bugarski premijer.

Čak i kada bi Bugarska i ostale zemlje želele da uđu u Evrozonu i prihvate zajedničku valutu, ostale članice Evrozone poučene grčkim iskustvom, sve teže će ih prihvatati.

Rumunija je odredila 2019. kao godinu uvođenja eura. Međitim, Mugur Isaresku, guvener Nacionalne banke, sada tvrdi da će taj proces trajati još 10 godina.

"Rumunski BDP iznosi 52 odsto od proseka EU, a mi moramo dostići 70 odsto da bi razmišljali o uvođenju evra", kaže Ciprian Daskalu, glavni markoekonomista "ING banke" u Rumuniji.

Teškim merama štednje u javnom sektoru koje su nametnute Grčkoj, a kojima se mnogi protive, uzdrmana je i sama EU. Ulazak u Evrozonu i zajednička valuta više nisu ni približno privlačni kao što je to bilo nekada, zaključuje "Njujork tams".

Nastavak na Blic...