Izvor: RTS, 14.Dec.2009, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katalonci simbolično za samostalnost
Svega 30 odsto birača glasalo na referendumu u 167 opština u Kataloniji. Većina smatra da opštine u kojima je sproveden neobavezujući referendum, treba da postanu nezavisne.
Katalonske nacionaliste i secesioniste, organizatore neformalnog i neobavezujućeg referenduma o nezavisnosti najbogatije španske pokrajine Katalonije, izneverio je mali odziv građana.
Na birališta u 167 katalonskih opština izašlo je svega 30 odsto od 700 hiljada upisanih birača. Većina >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izašlih izjasnila se da Katalonija treba da postane nezavisna država.
Vlada u Madridu referendum je proglasila ilegalnim. Ta autonomna pokrajina je prema statutu 2006. godine definisana kao posebna nacija, a katalonski je zvaničan jezik u vladinim i drugim institucijama.
Španija je među državama članicama EU koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i taj stav zastupala je i na nedavnom razmatranju legalnosti takvog akta privremenih institucija samouoprave u Prištini.
Referendum, za koji vlasti u Madridu tvrde da i nije značajan, testiran je sredinom seprembra u gradiću Arenis de Munt nedaleko od Barselone, gde je 96 odsto onih koji su se pojavili na biralištima, potvrdno odgovorilo na prilično složeno pitanje: "Slažete li se da Katalonija postane pravna, nezavisna, demokratska i socijalno odgovorna država integrisana u Evropsku uniju".
List "El pais" je, nedelju dana posle glasanja, ocenio kako katalonski separatizam ponovo izlazi na videlo.
Ukoliko Ustavni sud poništi katalonski statut, koji su, prethodno, podržali španski parlament, pokrajinska vlada, ali i građani na referendumu, većina Katalonaca mogla bi se zapitati čemu uopšte pregovori sa Madridom o autonomiji.
Postavljanje novih taraba oko granica katalonske samostalnosti, kada se problem prenese na svakodnevni život, značiće da premijer Hoze Luis Rodrigez Sapatero, možda, neće imati podršku za plan o povećanju poreza, pa Španija neće dobiti prelaznu ocenu u akciji smanjivanja budžetskog deficita, jednog od malobrojnih zadataka koje joj je postavila Evropska unija.
Separatistički pokreti u 96 država
Ipak situacija u Kataloniji ni malo se, suštinski, ne razlikuje od tačno 96 separatističkih pokreta, koji, manjim ili većim intenzitetom deluju širom sveta.
Separatistički pokreti, agresivni ili prilično benigni, aktivni su u čak 96 svetskih država, pa se prilično lako može zaključiti da postoje u svakoj iole ozbiljnijoj zemlji.
U Indiji ih ima dvadesetak, koji se, svaka na svoj način, zalažu sa osamostaljenje 14 različitih regiona. U SAD ih, takođe, ima sijaset, od potpuno bizarnih poput pokreta za osamostaljivanje Njujorka ili Minesote, ali i sve uticajnijih kao što je organizacija koja želi odvajanje Vermonta od ostatka Sjedinjenih Država i koja, već godinama beleži rast popularnosti.
Prema poslednjim istraživanjima, oko 12 odsto stanovnika Vermonta bi se rado odvojilo od ostatka Amerike. Naravno bez prethodnog svenarodnog ustanka.
Nezadovoljnika ima i u državama Mejn, Aljaska, Nju Hempssir, Oklahoma, a priličan broj ljudi, tradicionalno, podržava vaskrsenje Konfederacije, brutalno pregažene u krvavom građanskom ratu.
Separatisti-pacifisti, međutim, malobrojni su u Iraku, državi koja će, jednom kada se povuku Amerikanci, ostati na ozbiljnom testu izdržljivosti, jer samostalnost osim verskih grupa i naroda, maltene žele i brojnije porodice.
Čak 17 separatističkih organizacija želi podelu Italije na isto toliko delova, Nemačkoj "preti" nezavisnost Bavarske, dok, navodno, u Tobagu ima pristalica otcepljenja od Trinidada.
U opasnosti je i Vanatu, pacifička državica poznata sa otvaranja Olimpijskih igara i po pričama o ljudožderima, od koje odvajanje želi ostrvo Malakula.
U manjoj je ili većoj meri aktivno i 20 vlada u egzilu, dok se među raznim državama vode sporovi, a u nekim slučajevima i ratovi, oko ukupno 191 teritorije i dela teritorije. Na svetu postoji i ukupno deset teritorija koje su, pod različitim okolnostima, proglasile nezavisnost, ali nisu članice Ujedinjenih nacija, jer ih nije priznao dovoljan broj država.
