Izvor: Deutsche Welle, 16.Jun.2016, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karamarko igra na sve ili ništa
Šef HDZ-a Tomislav Karamarko podneo je „taktičku ostavku“ na mesto potpredsednika Vlade Hrvatske. Više ne želi da bude ni premijer, a očuvanje aktuelnog saziva parlamenta za njega je pitanje političkog preživljavanja.
Samo par sati nakon što je hrvatsko Povereništvo za odlučivanje o sukobu interesa potvrdilo da je bio u sukobu, šef HDZ-a Tomislav Karamarko podneo je ostavku na mesto potpredsednika vlade. Usledila je završnica lova na 76 saborskih poslanika koji bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << HDZ-u trebalo da omoguće formiranje nove većine u parlamentu, predlaganje novog mandatara i – izbegavanja izbora. Rezultati bi trebalo a budu poznati uskoro.
„Nikakvi mostovi, nikakvi mostići, ni stazice, ni Milan Bandić…“ To su bile reči lidera tzv. Domoljubne koalicije Tomislava Karamarka s kraja oktobra prošle godine izrečene u ličkom Gospiću. Bilo je to vreme predizborne kampanje i prilika za Karamarka da po prvi puta osvoji vrh vlasti. HDZ je, jašući na talasu obračuna s nevidljivim komunistima i unutrašnjim neprijateljima, poručio da se vraća doktrini osnivača stranke Franje Tuđmana. Vreme je međutim pokazalo da ništa od izrečenog nije bilo istina, jer ono što se dogodilo, sigurno niko nije očekivao.
Pri vrhu, ali ne i na samom vrhu
Nakon objavljivanja relativne izborne pobede Domoljubne koalicije koju je vodio, Karamarku je postalo jasno da mu je željena premijerska fotelja nikad bliža, a istovremeno nedostižna. Nakon dugotrajnih pregovora s politički nekoherentnim Mostom nezavisnih lista, i nikad objašnjenog okretanja Mosta od SDP-a ka HDZ-u, sklopljena je koalicija koju Most nikada nije hteo ni da nazove tim imenom.
Karamarko je tako učinio prvi ustupak i, umesto sebe, na mesto premijera postavio finansijskog stručnjaka izraelske „Teve“, kanadskog Hrvata, nominalno nestranačkog Tihomira Oreškovića koga su mnogi smatrali samo privremenim rešenjem dok za šefa HDZ-a ne dođu bolja vremena. Orešković je sa svoje strane dugo birao među kandidatima koje su mu, manje Most, a više HDZ, nudili. Pošto taj izbor od početka nije bio srećan, Karamarko je već nakon nekoliko dana morao da traži novog ministra branitelja – umesto Mije Crnoje, a koji je „potopljen“ u skandalu oko lažne prijave prebivališta i optužbi za nenamensko trošenja braniteljskog kredita. Crnoja je, da podsetimo, najavljivao i registar domaćih izdajnika, projekat od kojeg se odustalo – baš kao i od lustracije.
#Karamarko podneo ostavku na mesto potpredsednika vlade #Hrvatska https://t.co/PSw9ozo8QU #politikahr
Karamarkova neizvesna budućnost
Iako su retki verovali u dugovečnost takvog političkog eksperimenta, raspad kineta iz Banskih dvora dogodio se neočekivano brzo, a nakon što je nedeljnik „Nacional“ objavio dokumenta prema kojima je vidljivo da je Ana Karamarko, supruga Tomislava Karamarka, sarađivala sa lobistom mađarskog Mola Josipom Petrovićem. Hrvatska je trenutno u sporu s Molom oko upravljačkih prava u Ini. Možda bi podatak da je sporna saradnja prestala pre formiranja vlade, Karamarka rasteretila dela političke odgovornosti, ali se on sam, kao potpredsednik Vlade, nije zalagao za prekid arbitražnog postupka.
Ovo poslednje je za Most, koji se sve vreme pozivao na „odbranu nacionalnih interesa“, bila prepreka preko koje nije mogao da pređe, pa je lider Mosta Božo Petrov od HDZ-a zatražio da imenuje novog potpredsednika vlade. Premijer je, zbog nemogućnosti saradnje, zatražio odlazak i Petrova, i čoveka koji ga je politički lansirao – Karamarka. Međutim, Karamarko je ipak odabrao da ide na rušenje premijera Oreškovića i traži novu većinu u parlamentu. Most je tako, od „kamenčića u cipeli“, kako ga je Karamarko nazivao, iz faktora destabilizacije za jedne, a faktora korekcije za druge, prerastao u silu koja je poljuljala njegov stranački autoritet. Tako je u pitanje dovedena i sama političku budućnost jednog od najmoćnijih ljudi Hrvatske.
U intervjuu za DW Josip Juratović, socijaldemokratski poslanik u Bundestagu hrvatskog porekla, oštro kritikuje političke elite u Hrvatskoj i regionu. One se, kaže, ne brinu o budućnosti, već samo o očuvanju moći. (07.06.2016)
Ozbiljne optužbe na račun hrvatske vlade: govori se o oživljavanju i relativizaciji ustaštva. Tim povodom, naša televizijska ekipa obišla je spomen-područje Jasenovac – i bila i sama svedok nacionalističkih provokacija. (07.06.2016)
Kroz pregovore Srbije s Evropskom unijom Hrvatska pokušava da reši dugotrajne probleme u odnosima s Beogradom. Reč je pre svega o ratnom nasleđu i položaju Hrvata u Vojvodini. (06.06.2016)
Kriza vlade u Hrvatskoj je tema o kojoj opširno pišu listovi na nemačkom jeziku. Situacija se komplikuje nakon što je šef HDZ-a Tomislav Karamarko najavio da premijer Tihomir Orešković više ne uživa njihovo poverenje. (04.06.2016)
U Zagrebu i drugim hrvatskim gradovima protestovalo je na desetine hiljada ljudi tražeći nastavak reforme školstva ugrožene zbog političkih pritisaka nakon dolaska na vlast vlade desnog centra. (02.06.2016)
Kriza hrvatske vlade je na vrhuncu. Dok potpredsednici poručuju da u vladi ima mesta samo za jednog od njih, predsednica države Grabar-Kitarović pokušava da ublaži za sredu (1.6.) najavljene masovne proteste. (01.06.2016)
Dan pre pokušaja opoziva premijera, Karamarko je odlučio je podnese ostavku u Vladi, što je objašnjeno strateškim potezom koji dokazuje da mu je dobrobit države, stranke i buduće vlade važnija od pozicije. To se dogodilo odmah nakon sastanka Povereništva za odlučivanju o sukobu interesa koje je utvrdilo da je, iznošenjem ličnih stavova i predloga kojima se zalagao da Hrvatska izađe iz postupaka između Hrvatske i Mola, Karamarko bio u sukobu interesa, kao i da je, zbog odnosa s Josipom Petrovićem, bio u potencijalnom sukobu interesa.
Malo dobrog za pamćenje
„Odluka Povereništva je očekivana i logična. Ko od nas veruje sudiji čija supruga igra za jednu od ekipa“, komentarisao je za DW antikorupcijski stručnjak i aktivista Zorislav Petrović. On iz Karamarkovog vladanja, kao najgori potez, navodi to što nije na vreme upoznao javnost i Povereništvo sa situacijom u kojoj se nalazi. „To bi bilo bolje od ovog puzajućeg skandala u kojem su se sve vreme otkrivale veze porodice prvog potpredsednika s Molom.“
Novinar i bivši urednik internet-portala Net.hr Dalibor Dobrić, zamera Karamarku to što nije povukao nijedan potez u pravcu reformi, boljeg života i standarda građana. „Osim ako pod uspeh ne ubrojimo konzervativnu revoluciju, uspešan masakr profesionalizma i seču glava na javnoj televiziji, uništavanje mukotrpno građenog civilnog nevladinog sektora i više nego uspešno oslobađanje aveti prošlosti kroz delovanje ljudi koji na javnoj sceni bez Karamarka ne bi postojali. Ili ako ironično ubrojimo okupljanje desetine hiljada ljudi na protestima protiv rušenja Kurikularne reforme – jer naterati Hrvate na ulice je izuzetno teško. Karamarko svoje dno doživljava upravo ovih dana, nakon što je, ni dve nedelje nakon trijumfa na stranačkom Saboru, došao do mucanja o prebrojavanju ruku i – povlačenja“, zaključuje Dobrić. Obojica naših sagovornika ostaju bez odgovora na pitanje koje su dobre stvari koje je Karamarko učinio u proteklih pet meseci.
Ako se dogodi ono što je HDZ ovih dana priželjkivao i najavljivao, Karamarko će ponovno ostati bez premijerske fotelje. Stranka je, naime, odlučila da za novog mandatara, ako danas (16.6.) uspe da sruši Vladu i „sklopi“ novu saborsku većinu, predloži aktuelnog ministra finansija Zdravka Marića. Reč je o čoveku kojem niko ne osporava stručnost u sferi finansija, ali i on, baš kao premijer Orešković koga pokušavaju da detronizuju, dolazi iz korporativnog sektora, nema političko iskustvo, niti izborni legitimitet. Izbori su za HDZ zadnja opcija i, čini se, nakon haosa vlasti u proteklih pet meseci, vrlo opasna priča u koju Tomislav Karamarko ne želi da se upusti.
.jpg)
