Izvor: Deutsche Welle, 09.Maj.2015, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pogurati električni automobil
Nemačka vlada davno je zacrtala ambiciozan cilj: do 2020. bi na drumovima trebalo da bude milion automobila na električni pogon. Ostvarivo, kažu optimisti. Pesimisti to smatraju iluzijom. Jer, kupci su još sumnjičavi.
Mogu li se o elektromobilnosti praviti vicevi? Mogu, ako čovek misli da je na pravoj strani. To važi za predsednika uprave Dajmlera Ditera Cečea koji za sebe tvrdi, kao i drugi nemački proizvođači automobila, da je obavio svoje zadatke u vezi s elektroautom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Shodno tome je samouvereno nastupio i na tradicionalnoj konferenciji o elektromobilnosti. „The same procedure as every year. Bilo bi dobro razmisliti da se danas održi isti govor kao na ranijim konferencijama i većini verovatno ništa ne bi bilo čudno“, našalio se Ceče. Naime, traljavo ide to sa elektromobilima u Nemačkoj.
Tek na 11. mestu
Do 2020. bi trebalo da bude ostvaren cilj da se nemačkim drumovima vozi milion električnih automobila. To je plan koji su pre pet godina zajedno prihvatili politika, industrija i nauka. Ali, trenutno do magične granice nedostaje tričavih 970.000 automobila. Prema analizi konsultantske kompanije Mekinzi, Nemačka je po broju prijavljenih elektroautomobila na jedanaestom mestu, čak iza malih zemalja kao što su Portugal, Danska ili Norveška.
To nije toliko zbog nedostatka ponude, naglašava predsednik Saveza nemačke automobilske industrije Matijas Visman. Nemačka je uz Japan i SAD, po mišljenju praktično svih stručnjaka u svetu, jedan od vodećih ponuđača elektroautomobila. „Prema Mekinziju mi čak imamo najraznovrsniju ponudu. Trenutno nemačka industrija ima na tržištu 17 modela, a tokom ove godine pojaviće se još 12 novih modela.“
Skupi ili jeftini?
Ali tih 29 modela nemačkih ponuđača imaju u očima potencijalnih kupaca jednu zajedničku osobinu: oni su preskupi, pogotovo s obzirom na trenutno niske cene benzina. Prema istraživanjima kupci su spremni da za novi elektroautomobil plate samo dve do tri hiljade evra više nego za obični auto. A to nije dovoljno. Jedan novi Mercedes B-klase s benzinskim motorom može se dobiti već od 27.000 evra. Sličan model na električni pogon staje 39.000 evra.
Ako se uračunaju i troškovi razvoja onda je to premalo i upravo „ekonomski besmisleno“, brani se šef Dajmlera Ceče. „Iako ne mogu zaviriti u bilanse svih naših suparnika, siguran sam da kod svih nas to izgleda isto. Mi danas u svakom elektroautu bacamo novac, a to ne možemo činiti u nekom većem obimu.“
Premije za kupce?
Troškovi će se smanjiti samo ako se poveća broj prodatih automobila, a to je začarani krug. Proizvođači automobila smatraju da je sad na potezu politika. Bez finansijske podrške ništa se neće pokrenuti, smatra Ceče. Ima on tu mnogo ideja, od poreskih olakšica preko direktnih premija kupcima do masovnog kupovanja elektroautomobila za javne potrebe. „Mislim da to moramo odlučiti ako Nemačka želi da prednjači.“ U sadašnjim uslovima je, kaže on, „potpuno nerealno“ očekivati da će do 2020. Nemci voziti milion automobila na struju.
To je jasna poruka koja ne stiže do Saveznog ministarstva saobraćaja. Političar demohrišćana i državni sekretar u tom ministarstvu Norbert Bartle odbija mogućnost finansijskih subvencija. Njihov efekt po pravilu brzo splasne i dugoročno ništa ne donosi, kaže on. Umesto toga Savezna vlada nade polaže u veća prava vozača elektroautomobila u saobraćaju. Tek nedavno je predložen zakon prema kojem bi za ta vozila bilo omogućeno besplatno parkiranje, korišćenje traka za autobuse i drugi izuzeci.
Norveška je jedan od najvećih proizvođača nafte u Evropi, pa opet ima najveći broj automobila na struju po glavi stanovnika u svetu. Državni podsticaji bili su ključ za uspeh.
Od proizvođača automobila Bartle zahteva osetno smanjenje troškova. „Mislim posebno na istraživanja i razvoj na području baterija i ćelija.“ Nemačka je proteklih godina izgubila mnogo istraživačke i proizvodne kompetencije. „Njih moramo vratiti kako bismo nadoknadili zaostatak.“ Posebno je važno razviti efikasniju bateriju kako bi auto mogao da pređe veću kilometražu sa jednim punjenjem.
Nema alternative
Činjenica je da ni politika ni proizvođači automobila ne mogu opušteno da čekaju kako će se elektromobilnost dalje razvijati. Za Dajmler, BMW, Folksvagen i ostale radi se o tome da do 2020. kod svojih automobila smanje prosečno izlučivanje ugljen-dioksida na najviše 95 grama po kilometru, što zahteva Evropska komisija. To mogu postići samo ako budu prodali dovoljan broj elektroautomobila.
Ali, i politika je pod pritiskom. U Nemačkoj je automobilska industrija previše važan ekonomski faktor da bi njeni interesi mogli da se zapostave. U to nade polaže šef Dajmlera Ceče. „Kad se pogleda spoljnotrgovinski bilans, vidi se da je to uglavnom suficit automobilske industrije. To je u Nemačkoj svima jasno.“ Uostalom, industrija i politika razgovaraju. „Vidimo i napredak“, uveren je Ceče.
.jpg)
