Izvor: Deutsche Welle, 03.Dec.2014, 10:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Južni tok je brodolom za Srbiju

„Sa Južnim tokom bi Ukrajina ostala bez tranzitne takse; Srbija, Bugarska i Mađarska bi više zavisile od Rusije, postale nešto kao Putinov mostobran. Evropska komisija je to shvatila i izvršila pritisak“, piše štampa.

„Nijedna zemlja nije Rusiji toliko izašla u susret u vezi sa Južnim tokom kao Srbija“, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung. „U 2008. godini 51 odsto naftne kompanije NIS je prodato Gazpromu za 400 miliona evra. Pošto su zapadni eksperti >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << vrednost tih akcija procenili na 1,1 milijardi evra, srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić je govorio o smešnoj ceni za Ruse i prodaji bez tendera. Prodaja NIS-a ispod vrednosti je opravdana time da je Rusija garantovala učešće Srbije u Južnom toku. Srbija je Rusima čak prepustila većinu u bilateralnom društvu Južni tok. U svim drugim zemljama koje učestvuju, udeo je 50:50. Ali to još nije sve. Za eksploataciju srpskih rezervi nafte i gasa u vrednosti od sedam milijardi evra Gazprom mora da plati samo tri odsto prihoda. Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović govori o najnižim cenama na svetu. U susednoj Albaniji kao i u Hrvatskoj je to 12 odsto. Beograd je ovog proleća pokušao da poboljša ugovore u svoju korist. Međutim, Moskva je to grubo odbila“, dodaje se u tekstu.

Frankfurtski list temi posvećuje i kratak komentar: „Verovatno će tek u istorijskoj perspektivi moći da se kaže da li je bila pametna odluka predsednika Putina da trgovinu gasom koristi kao instrument geopolitike. Njegovi prethodnici u Sovjetskom Savezu su tu bili oprezniji. Uprkos oštrom sukobu sa Zapadom, komunisti u Kremlju su uvek vodili računa da ne ugroze liferantske odnose sa Evropom. Putin je sada pretrpeo poraz u ovoj oblasti, njegov prvi poraz uopšte. ( ... ) Činjenica da se Putin na kraju sapleo na novoj vladi Bugarske pokazuje sporedne efekte njegove politike polarizacije u Istočnoj Evropi“, piše u komentaru.

Ajzenaher nahrihten se pita: „Da li je šef Kremlja reagovao nepromišljeno? Verovatno ne. Jer pre svega Ruski monopolista Gazprom izgradnjom gasovoda ulazi u veliki ekonomski rizik.“ Landescajtung iz Lineburga: „Mada će kraj gasovoda Južni tok ostaviti značajne tragove u bilansima Semensa, Vinteršala i Europajpa, povlačenje Putina mora se posmatrati kao pobeda EU. Brisel je Kremlju iz ruke izbio političko oružje, kojim je hteo međusobno da zavadi zemlje EU. I EU je konačno shvatila da energetska politika nije samo važno sredstvo za zaštitu klime već i za održavanje bezbednosti. Sa Južnim tokom bi Ukrajina ostala bez tranzitne takse; Srbija, Bugarska i Mađarska bi više zavisile od Rusije, postale nešto kao Putinov mostobran. Evropska komisija je to shvatila i izvršila pritisak na Sofiju da ne podlegne Moskvi.“

Privredni dnevnik Handelsblat (Diseldorfa): „Ako Moskva hoće da ostane pouzdan liferant Evropljanima, Gazprom će sada ponovo morati da u potpunosti koristi tranzit preko Ukrajine – pored Severnog toka. Ili će Putin ponovo da optuži Ukrajinu da krade gas, da zbog toga ne može da ponudi više gasa i time vrši pritisak na EU: odustanite od trećeg energetskog paketa iz sopstvenog interesa! To bi bila nova faza u Putinovom pokeru moći. Ali Evropa je upravo sada pozvana da još intenzivnije traži alternative ruskim sirovinama – i da ih nađe!“

Magdeburger folksštime vidi Tursku kao profitera u novonastaloj situaciji: „Definitivno obustavljanje projekta Južni tok je do sada najoštriji rez između Rusije i Evrope u okviru Ukrajinske krize. Ekonomske sankcije se mogu ukinuti, gasovod ne. Za najsiromašniju zemlju EU, Bugarsku, Južni tok je bio dobrodošla investicija. Ništa od toga, Brisel je zaustavio projekat, a Moskva je sada samo na to reagovala. Pobednik je Turska, koja se iznenada našla u srcu tranzita gasa Istok-Zapad. Posle jadnog kraja evropskog projekta Nabuko, ta zemlja će tako ekonomski i strateški strahovito da profitira. Naravno, tek treba da se dokaže koliko je jak savez između Turaka i Rusa, jednom kada gas počne da protiče.“

Nastavak na Deutsche Welle...