Izvor: Blic, 21.Jun.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Josipović odao počast ubijenim ustašama
U okviru obeležavanja dana antifašističke borbe u Hrvatskoj, Ivo Josipović je postao prvi hrvatski predsednik koji je juče odao počast ustašama ubijenim u maju 1945. na Blajburškom polju u austrijskoj pokrajini Koruškoj. Jedna od najčešćih izjava Josipovića iz prošlogodišnje predizborne kampanje bila je ona da neće posetiti Blajburg dokle god se na tom mestu okupljaju simpatizeri Pavelićevog režima obučeni u crne uniforme, koji su, inače, i ovog maja bili deo redovne koreografije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na Blajburškom polju.
U Blajburgu su pre 65 godina britanske trupe zarobile 95.000 pripadnika poraženih snaga sa prostora bivše Jugoslavije, mahom ustaša i domobrana, koji su se predavali bežeći od zločina koje su počinili tokom Drugog svetskog rata. Britanci su potom predali deo zarobljenike partizanskim jedinicama, a tačan broj ubijenih Hitlerovih pomagača nikada nije utvrđen. Josipović je položio vence i zapalio sveće ispred spomenika u Blajburgu nakon što je posetio spomen-obeležje u slovenačkom mestu Tezno pored Maribora, koje je podignuto pripadnicima vojske Nezavisne Države Hrvatske ubijenim nakon 1945. godine.
U pratnji Josipovića je, uz predstavnike Sabora i Vlade Hrvatske, bilo i nekoliko članova Saveza antifašističkih boraca, koji su samoinicijativno želeli da budu uz šefa države, iako je Predsedništvo ove boračke organizacije većinom glasova odbilo putovanje sa Josipovićem. Vesna Čulinović-Konstantinović, predsednica Saveza antifašističkih boraca Hrvatske, objasnila je da je sa nekoliko članova došla u Tezno, jer su tu stradali i nevini, a da na Blajburškom polju uopšte nije bilo žrtava, već svega nekoliko samoubistva. Blajburg su zaobišli i predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj koji su takođe pratili Josipovića samo u Tezno.
„Moja želja je da se priča iz Drugog svetskog rata zaokruži, da se sukob koji postoji unutar ne samo hrvatskog naroda, nego i unutar hrvatske države, na neki način stavi u okvire istorijske istine i humanizma, odnosno prava svakoga na svoj grob", kazao je Josipović na Blajburškom polju.
Na novinarsko pitanje da li će i iduće godine doći u Blajburg, Josipović je rekao da nije reč o tradiciji, već o tome da se „politički ova priča zaključi i prepusti istoričarima".
„Ovim je, smatram, što se hrvatske politike tiče, završen Drugi svetski rat, zatvaramo jedan deo hrvatske istorije, možemo da se prepustimo budućnosti Hrvatske, a ovim pitanjima neka se još bave istoričari", rekao je predsednik Hrvatske.
Josipović je na Blajburškom polju istakao da delegacija koja je tamo stigla „predstavlja pobednike, antifašizam", ali i da „prepoznaje stradanja ljudi koji su bili na drugoj strani".
Ilija Abramović, predsednik počasnog Blajburškog voda, dočekao je Josipovića vidno zadovoljan što je „dočekao prvog hrvatskog predsednika u Blajburgu".
„Ovo čekamo 65 godina", naglasio je Abramović, koji je preživeo partizanski obračun sa ustašama na Blajburškom polju.
U kraćem razgovoru Abramović je Josipoviću poručio kako mu je želja, kao starom emigrantu, da „Hrvatsku vode mudri, pravdoljubivi, plemeniti i svetovni ljudi". Hrvatski „Večernji list" navodi da mu je Josipović na to odgovorio „vi znate šta ovde ne valja", aludirajući na pojavu ljudi u crnim uniformama.
Margelov institut iz Zagreba i Centar za društvena istraživanja saopštili su da posetu Josipovića Blajburškom polju ne mogu da prihvate kao državnički čin na području strane države, jer Blajburg nije mesto gdje se može pokloniti žrtvama. Ove organizacije smatraju da predsednik treba da se zalaže za dostojan tretman preživelih partizanskih boraca i podstiče Vladu Hrvatske na obnovu i dostojno obeležavanje svih mesta na kojima su se nalazili ustaški koncentracioni logori.
Jadranka Kosor, premijerka Hrvatske, početkom maja je takođe palila sveće ustašama ubijenim na Blajburškom polju.
Pupovac: Blajburg nije mesto stradanja
Milorad Pupovac, jedan od predstavnika Srba u hrvatskom Saboru, nije posle polaganja venaca na spomenik u Teznom produžio sa Josipovićem za Blajburško polje. Funkcioner Srpskog nacionalnog veća precizirao je da Blajburg nije mesto stradanja, nego mesto obnavljanja ideologije i političkih vrednosti koje ne mogu da budu prihvaćene i koje moraju da ostanu iza Hrvatske ako ona želi da se okrene budućnosti.
