Izvor: Politika, 19.Maj.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz ropskih uslova spaseno 3.000 Brazilaca
Pod nehumanim uslovima radili na latifundijama, građevinama i u metalnoj industriji. – Vlada im dala obeštećenje
Robovi su u Brazilu ukinuti još pre sto dvadeset pet godina, ali samo u toku prošle godine iz ropskih uslova spaseno je gotovo 3.000 osoba. Ovo je prošlog 13. maja, na dan kada je 1888. u Brazilu kao poslednjoj zemlji na svetu ukinuto ropstvo, objavilo Ministarstvo rada.
Najviše radnika koji su živeli u uslovima sličnim onim u robovlasničkom sistemu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spaseno je sa ogromnih poljoprivrednih imanja, takozvanih latifundija. Ali ono što je iznenadilo zaposlene u vladi, jeste to što je pronađen veliki broj radnika na građevinama i u metalnoj industriji koji su živeli u sličnim nedostojnim uslovima.
U sklopu svestranog brazilskog socijalnog programa, za ukidanje siromaštva, nepismenosti i gladi, Ministarstvo rada obavilo je u toku protekle godine 255 operacija i analiziralo uslove rada na više stotina mesta. Najviše robova (563) pronađeno je u brazilskoj državi Para.
Radnici koji su radili kao robovi obeštećeni su ukupnom sumom od četiri i po miliona dolara.
Često se ističe da je Brazil među malobrojnim zemljama gde ne postoji problem rasne, već socijalne diskriminacije. Ukoliko osoba crne puti uspe da se probije u višu klasu, kao što se to, na primer, desilo sa Žoakimom Barbosom, crnim predsednikom Vrhovnog suda, niko ga neće nipodaštavati zbog njegove boje kože. Naprotiv, Barbosa je omiljen i cenjen sudija.
Ali, pošto su današnji crnci unuci i praunuci nekadašnjih robova, koji nisu imali prilike da se školuju, malo njih je uspelo da u jednoj ili dve generacije preskoči lestvice svog naslednog socijalnog okruženja. Danas je u Brazilu broj crnog ili mešanog stanovništva prešao polovinu (51 odsto) i socijalistička vlada sa predsednicom Dilmom Rusef na čelu, pokušava raznovrsnim programima „pozitivne diskriminacije” da umanji istorijsku nepravdu koja im je naneta.
Tamnoputi Brazilci tako imaju mnogo više šansi da dobiju stipendije za studiranje ili školovanje u zemlji i inostranstvu.
Mnoge činjenice govore da su se i u vreme ropstva brazilske prilike razlikovale od onih u Severnoj Americi, na primer. Nedavno pronađeni dokumenti iz arhiva Rio de Žaneira ukazuju na to da je u vreme ropstva samo u Riju 400 robova pokrenulo neki sudski postupak protiv svog gazde.
I polovina tih slučajeva otišla je dalje na višu sudsku instancu. To, kako procenjuju analitičari, ukazuje na zaključak da robovi u Brazilu nisu bili pasivno pomireni sa svojom sudbinom, već su se na svoje stanje žalili čak i sudskim organima.
Z. Šuvaković
objavljeno: 19/05/2013
