Izvor: Vostok.rs, 25.Nov.2014, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iranska nuklearna energetika pred finišom: moguće varijante
21.11.2014. -
U Beču se nastavlja finalna runda pregovora o iranskom nuklearnom problemu, započeta u utorak. Do poslednjeg dana te runde, 24. novembra, šestorka međunarodnih pregovarača (Rusija, SAD, Britanija, Francuska, Kina i Nemačka) i Iran potrudiće se da izrade obuhvatni sporazum.
U njemu treba da bude reči o garancijama civilnog karaktera iranskog nuklearnog programa u zamenu za postepeno ukidanje sankcija. Većina eksperata perspektive runde u Beču ocenjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u celini skeptički. Mada dopuštaju da je nekakav pomak moguć.
Zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov na sastanku sa novinarima u Beču izrazio je mišljenje da se učesnici pregovora nalaze čak ne na korak, već na pola koraka od dostizanja sporazuma. Ali, podvukao je on, sve zavisi od političkih rešenja koja se donose u prestonicama učesnika pregovora.
Osnove za oprezan optimizam postoje. Kako ističe agencija Asošijeted Pres, pred aktualnu rundu desili su se važni uzajamni ustupci između SAD i Irana. Oni se tiču glavne tehničke tačke – broja centrifuga za obogaćivanje uranijuma koje Irancima dozvoljavaju da ostave. SAD, kako saopštavaju, spremne su da dozvole 4500 centrifuga, umesto prethodne spremnosti samo na 1500. A Iranci od svojih 9,5 hiljada centrifuga pristaju da ostave već ne sve, već 8 hiljada.
U slučaju da bude dostignut kompromis o ovoj tački, druga sporna pitnja će se takođe pomaći sa mrtve tačke. Reč je uglavnom o sudbini kombinata Fordo, gde stoje hiljade centrifuga. Druga neslaganja vezana su za odbijanje SAD da predtave jasan plan ukidanja sankcija.
U toj situaciji postoji nekoliko scenarija razvoja događaja, smatra direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev:
- Moguće su dve varijante. Prva je potpisivanje onog što će nazvati Sveobuhvatnim sporazumom, ali on neće biti u suštini sveobuhvatni, već će fiksirati postignute pomake. Ili će aktualna etapa pregovora biti produžena, recimo na godinu dana. U svakom slučaju pregovarački proces će biti nastavljen, mada su moguće pauze. Tim pre što uzajamno interesovanje za saradnju između SAD i Irana postoji. Između ostalog u borbi protiv Islamske države u Iraku. Postoji takođe problem Avganistana i drugi problemi povodom kojih bi strane mogle da sarađuju.
Prognoze posmatrača su slične: nije isključeno da će strane uspeti da do 24. novembra utvrde osnovu sporazuma. Zatim će već bez žurbe mesecima precizirati detalje. Ili, ako osnova sporazuma ne bude odobrena, nastaviće diskusiju, kao što je bilo pre 4 meseca.
Zapad govori o trećoj, pesimističkoj varijanti: u Beču se ništa neće dogovoriti, čak ni o produžetku pregovora. Ali takva varijanta ne bi bila poželjna ni za Teheran, ni za Belu kuću. Tada predsednik SAD, čiji je rejting unutar zemlje i tako nizak, moraće da objasni ovaj neuspeh. On može da ga objasni kao prvo pritiskom Izraela. Kao drugo, delovnjem republikanaca u Kongresu: oni zahtevaju hitno pooštravanje kursa protiv Irana.
Prema mišljenju Vladimira Jevsejeva, prava pesimistička varijanta je malo verovatna. Čak ako do 24. Novembra sporazum ne bude dostignut, najverovatnije pregovori će se nastaviti. A ako bude prekida, Obama će naravno naći krivce:
- Za Obamu je povoljnije da sve prebaci na Irance, nego na Kogres, inače će sa Kongresom imati dodatnu konfrontaciju. Na Izrael on teško da će se pozivati. Neslaganja između premijera Binjjamina Netanjahua i Obame imaju dublje razloge i Izrael i SAD ostaju saveznici.
A za Teheran i Vašington glasna uzajamna prekorevanja skoro da su uobičajena stvar. Pregovorima oni do sada nisu posebno smetali. Potpuni prekid pregovora malo je verovatan. Interesovanje za uzajamnu saradnju postoji kako u Teheranu, tako i na Zapadu.
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
