Izvor: Večernje novosti, 28.Jan.2015, 00:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran: Osvetićemo se Izraelu za ubistvo generala
Iran je poručio SAD da Izrael treba da očekuje posledice za napad na deo Golanske visoravni pod sirijskom kontrolom, koji je izvršen 18. januara kada je ubijen iranski general Muhamed Ali Alahdadi, saopštio je danas zamenik šefa iranske diplomatije Husein Amir Abdulahian. "Poslali smo poruku SAD diplomatskim kanalima da je cionistički režim prešao iransku crvenu liniju tom akcijom. U poruci smo rekli da odgovorni treba da očekuju da će trpeti posledice tog čina", naveo je Abdulahian >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u izjavi za zvaničnu iransku agenciju IRNA," prenosi AFP. Prošle nedelje iranski brigadni general Husein Dehkan već je zapretio Izraelu rekavši da pomenuta akcija neće ostati bez odgovora, ali da je pitanje mesta i vremena ostalo otvoreno. Prema ranijoj izjavi izraelskih bezbednosnih izvora iranski general nije bio meta napada na konvoj vozila na Golenskoj visoravni, a Izraelci su navodno mislili da ciljaju gerilce nižeg ranga. Izrael je više puta napao Siriju od početka građanskog ratu u toj zemlji, većinom uništavajući oružje, kao što su rakete, za koje su izraelski zvaničnici verovali da su namenjene Hezbolahu. Ta proiranska organizacija bori se na strani snaga sirijskog predsednika Bašara Asada u sukobu koji traje već čcetiri godine. SAD: ZA SAD BEZ NOVIH SANKCIJA IRANU Američki predsednik Barak Obama dobio je danas manevarski prostor u nuklearnim pregovorima sa Iranom, pošto zakon kojim se zahteva uvođenje novih sankcija Teheranu nije dobio ključnu podršku u Kongresu. Senator Robert Menendes saopštio je danas da su on i nekoliko njegovih kolega demokrata uverili predsednika da neće glasati za nove sankcije Iranu pre 24. marta, kada Senat ponovo zaseda. Prema prelaznom sporazumu postignutom u novembru predstavnici tzv. grupe P5+1 (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska plus Nemačka) i Iran, postavili su rok do 31. marta za postizanje političkog sporazuma o nuklearnom programu Teherana, dok je rok za konačni sporazum 1. juli, naveo je AFP. "Očigledno je adminstracija iznela veoma uverljiv, snažan dokaz da žele vreme", kako bi razgovori urodili plodom, rekao je Mendes, koji je jedan od autora zakona, zajedno sa republikanskim senatorom Markom Kirkom, novinarima. Menendes-Kirkov zakon podrazumeva postepeno jačanje američkih sankcija Iranu tokom šestomesečnog perioda počev od jula, kako bi se izvršio pritisak na iransko rukovodstvo. Obamina administracija smatra da bi takav potez u jeku osetljivih i istorijskih razgovora mogao da ugrozi diplomatske napore. Prelazni sporazum postignut je u Ženevi 24. novembra 2013, prema kome je Iran pristao na određene ustupke u pogledu svog nuklearnog programa za ublažavanje sankcija, a stupio je na snagu 20. januara 2014. godine. Prvi rok za postizanje konačnog sporazuma, nakon dogovora učesnika da prošire razgovore, postavljen je za 24. novembar 2014. Iran je u novembru saopštio da, u cilju okončanja 12-godišnjeg spora, neće činiti dodatne ustupke u pogledu svog nuklearnog programa, za koji tvrdi da mu je isključiva svrha prozivodnja energije. Nakon isteka ovog roka, drugi je postavljen za 1. jul 2015.
Pogledaj vesti o: Sirija
Nastavak na Večernje novosti...
