Izvor: Blic, 10.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investitori se više uzdaju u SAD nego u Evropu
Sve je počelo američkom hipotekarnom krizom pre godinu dana, a rezultiralo globalnim finansijskim potresima nezabeleženim od Velike depresije 1929. I baš kao što je posle nje svetska privreda doživela duboke promene, ni posle ove krize više ništa neće biti isto. Prve kratkoročne ekonomske posledice se već vide: poljuljan je globalni bankarski sistem, a niz država odlučio se zbog toga na delimičnu nacionalizaciju krupnih nacionalnih banaka. Obični ljudi su počeli da se boje za svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uloge u bankama, a oni imućniji da za ušteđevinu kupuju zlato.
Proteklu nedelju je pored vrtoglavih padova na berzama i sve manjeg poverenja investitora obeležila i činjenica da je dolar rastao u odnosu na evro, uprkos tome što je kriza krenula upravo iz SAD. Vladimir Gligorov, stručnjak Bečkog instituta za ekonomske studije, kaže za „Blic" da je to zbog procene da je na duge staze, ekonomska prognoza pesimističnija za Evropu nego za SAD, u prvom redu zbog nemogućnosti članica evrozone da se dogovore o jedinstvenom odgovoru na finansijsku krizu koja je zahvatila i Stari kontinent.
„Američki finansijski sektor je u krizi, ali američka privreda beleži rast. U Evropi je privredni rast dosta usporen, a sa druge strane nema jedinstvenog odgovora na krizu, tako da nije jasno šta će se u Evropi događati. U Americi postoji jedan centar donošenja odluka, a u EU je veliki broj zemalja koje ne mogu da se dogovore. Politika američkih Federalnih rezervi je jasna, a politika Evropske centralne banke nije. Kina i zemlje proizvođači nafte ulažu u američke državne obveznice, pa je dolar na tržištu traženiji od evra", objašnjava Gligorov.
On dodaje da investitori procenjuju da su SAD na korak ispred EU u rešavanju nagomilanih problema, jer su prve i ušle u krizu.
Sve su češći pozivi članicama EU za boljom međusobnom koordinacijom - i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, pozvao je početkom nedelje države članice da postignu bolju koordinaciju u odgovoru na finansijsku krizu.
„Ohrabren sam voljom članica da rade zajedno na rešavanju problema. Međutim, nisam sasvim zadovoljan, moramo da uradimo više na tom polju", rekao je Barozo.
Bušova administracija razmišlja da preuzme deo vlasništva nad nekim američkim bankama u okviru plana sličnog onom koji je već obelodanila britanska vlada, izdvojivši za to 50 milijardi funti. Pristalice te ideje tvrde da bi ubacivanje svežeg kapitala u banke koje žele da učestvuju u tom programu stabilizovalo sistem.
U međuvremenu, indeksi na svetskim berzama posle blagog porasta juče su opet pali, odražavajući nervozu zabrinutih investitora. Na Volstritu indeks Dau Džons izgubio je tokom jučerašnjeg dana 1,63 odsto.
I Rusija je u najvećoj privrednoj krizi od sredine devedesetih godina, delom zbog globalne krize, a delom zato što je godinama bila na tzv. naftnoj igli. Zato joj sad pad cene nafte, izazvan manjom potražnjom zbog opšte recesije, guta devizne rezerve i ljulja privredu iz temelja. Dve ruske berze su se poslednjih nedelja više puta zatvarale zbog sunovrata indeksa. Eksperti savetuju građanima da ušteđevinu prebace u državne banke i najavljuju propast malih privatnih. Očekuje se rast cena usluga i namirnica, inflacija od preko 15 odsto, slabljenje rublje i masovna otpuštanja radnika.
Širom Evrope zlato je postalo jedna od najtraženijih roba. U Nemačkoj je vodeća kompanija za trgovinu plemenitim metalima „Pro Aurum" saopštila da ne prima nove porudžbine. U „Hipoferajns banci" napravili su liste čekanja za kupovinu zlata, a zlatne poluge od 100, 200 i 500 grama već su razgrabljene.
Milijarderi najviše gube
Kriza je dovela u pitanje i verodostojnost liste najbogatijih, koju je u martu objavio časopis "Forbs”. Od tada su mnogi milijarderi munjevito gubili ogromne sume novca. Najviše je izgubio Lakšmi Mital, tajkun četvrti na listi, kome je kriza, prema britanskim medijima, pojela 20 milijardi funti, pa sada umesto 33,24 milijarde funti, koliko je imao u junu, poseduje 11,82 milijarde. Manje nego pre par meseci imaju i mnogi ruski oligarsi. Aleksandar Lebedev, vlasnik dela "Aeroflota”, priznao je da je izgubio dve trećine imetka. A kralj aluminijuma Oleg Deripaska, pritisnut krizom, otpustio je celokupno osoblje na svom moskovskom imanju i zamenio ga jeftinijim iz provincije.
