Izvor: Deutsche Welle, 02.Jun.2016, 12:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatski desničari koče reforme
U Zagrebu i drugim hrvatskim gradovima protestovalo je na desetine hiljada ljudi tražeći nastavak reforme školstva ugrožene zbog političkih pritisaka nakon dolaska na vlast vlade desnog centra.
U tekstu naslovljenom „Hrvatska vlast odlazi udesno“, magazin Fokus piše: „Desničarski politički ideolozi ne dozvoljavaju da se zastareli obrazovni sistem modernizuje i umesto toga, prema mišljenju kritičara, ponavljaju prazne fraze: crkva, domoljublje, otac-majka-dete-brak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << proklinjanje istopolnih veza i zahtevi za uzdizanjem nacionalne istorije koja nije uvek bila uzvišena. Zagovornik tih vrednosti je hrišćansko-konzervativna, velika i vladajuća stranka HDZ.“
„Logično – oko 500 eksperata sa Borisom Jokićem na čelu prošle sedmice je bacilo peškir na pod. Oni su preko godinu dana radili na istorijskoj reformi školskog sistema, koji je trebalo da bude kamen-temeljac prve školske reforme nakon proglašenja nezavisnosti pre četvrt veka. Obrazovni sistem – od obdaništa do fakulteta – trebalo je da bude oslobođen starog tereta“.
„Fokus“ piše da je ideološki zaokret unazad počeo još za vreme stare socijaldemokratske vlade pre tri godine. „Ekstremni konzervativci zajedno sa Katoličkom crkvom, i pored protivljenja socijalista, izborili su se za referendum na kome je hrišćanska bračna forma prihvaćena kao pravilo i unesena u ustav. Potom je predsednik Biskupske konferencije Želimir Puljić zahtevao još jedan referendum na kome je fašistički pozdrav iz Drugog svetskog rata 'Za dom spremi' ponovo trebalo da bude uveden u vojsku zemlje koja je članica Evropske unije i NATO. Za redovno skandiranje tog pozdrava na fudbalskim utakmicama međunarodna sportska udruženja izrekla su stroge kazne“.
Odnosi Srbije i Hrvatske na veoma niskom su nivou. Iako je Zagreb čini se odustao od blokade, kriza tamošnje vlade dodatno komplikuje situaciju. Kako će se situacija dalje razvijati? (01.06.2016)
Kritike iz inostranstva zbog sve većeg uticaja ekstremne desnice, uzdrmana vlada zbog afere sa suprugom potpredsednika vlade Tomislava Karamarka… Gde je Hrvatska danas – pokušava da za DW proceni dr Tonči Kursar. (27.05.2016)
Odlučujuće će biti da li će hrvatski premijer uspeti u reformi javne uprave. U državnom sektoru zaposleno je previše ljudi, a birokratske procedure za privrednike nalikuju toplom zecu, piše austrijski Standard. (23.05.2016)
Mnogi ljudi u Slavoniji umorni su od borbe sa nezaposlenošću, birokratijom, korupcijom, nepotizmom... Odlazak je postao ekonomska nužnost, ali i čin protesta jer izgleda da za njih ne brine – ama baš niko. (17.05.2016)
Otkako je u januaru počela sa radom vlada pod vođstvom Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), raspoloženje u Hrvatskoj je ekstremno napeto – to je jedna od tema nemačkog dnevnika Frankfurter rundšau. (18.04.2016)
„Fokus“ podseća da je HDZ od januara ponovo na vlasti i da je situacija od tada počela da se zahuktava. Podseća se da je novi ministar branitelja Mijo Crnoja želeo da uvede „registar izdajnika“, te da je već nakon nedelju dana morao da se povuče sa funkcije – ali ne zbog planiranog registra, već zbog protivpravnog prisvajanja zemljišta, kao i dobijanja povlašćenog kredita. Na kraju teksta spominje se i ministar kulture Zlatko Hasanbegović. „Fokus“ piše da su brojni francuski intelektualci zatražili njegovu ostavku zbog podrške fašističkim idejama, kao i da je na stranačkom zasedanju HDZ-a Hasanbegović dobio najviše glasova na izborima za člana Predsedništva.
Ministar za koga je antifašizam – „prazna formula“
Pod naslovom „Mađarski duh duva ka Hrvatskoj“ bečki Standard piše o hrvatskom ministru kulture Zlatku Hasanbegoviću koji je prošle sedmice osudio otvoreno pismo u kome se traži njegova ostavka. Pismo su potpisali i bivša kanadska premijerka Kim Kempbel i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Dario Fo. „Hasanbegović je vladin agent-provokator i u tome uživa. Nedavno je obišao spomenik koji je nazvan po ustaškom komandantu iz Drugog svetskog rata Rafaelu Bobanu. Čovek sa trodnevnom bradom i svetlim očima tačno zna da svaka njegova akcija nailazi na zgražanje među političkom levicom. On meša kult ratnih veterana iz poslednjeg rata (1991-1995) sa fašističkim vremenom, kada je Hrvatska bila država-marioneta nacista. Za Hasanbegovića je antifašizam 'prazna formula' – a to je izjava koja u bivšoj Jugoslaviji budi emocije“.
Još jedan ideološki front koji je HDZ otvorio – pored obračuna s medijima – jeste i odnos prema manjinama, piše „Standard“: „Ovo je prva vlada od proglašenja nezavisnosti Hrvatske (1991) u kojoj nema ni jednog predstavnika srpske manjine. Srpska manjina čini 4,4 procenta stanovništva. Njihovo uključivanje je važno upravo zbog rata – na čijem kraju je desetine hiljada Srba izbeglo iz Hrvatske. Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog vijeća žali se da je od 2013. godine – tada se rasplamsala debata o upotrebi ćirilice – porastao broj napada na Srbe u Hrvatskoj. Ljudi se vređaju na ulici, pljuju, pojavljuju se antisrpski grafiti. Standard piše da rastući antiliberalizam podseća na politička dešavanja u Mađarskoj i dodaje da je u Hrvatskoj zabrinjavajući i rasizam prema Romima, te da je zbog rastućeg antisemitizma zabrinuta i jevrejska zajednica u Zagrebu.“
