Izvor: Politika, 17.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska spremna da prizna Kosovo
Zvanični Zagreb je u više prilika rekao da će taj korak preduzeti u trenutku kada isto uradi velika većina članica EU. Toga ćemo se sasvim sigurno pridržavati. Da li će doći do porasta tenzija, ne znam, ali bih voleo da ne dođe, objašnjava hrvatski ambasador u Beogradu
INTERVJU TONČI STANIČIĆ
Ambasador Republike Hrvatske u Srbiji Tonči Staničić kaže da je izuzetno zadovoljan napretkom odnosa dveju zemalja i pored serije incidenata koji su se desili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovih dana i u kojima je, između ostalog, stradala i zgrada ambasade u centru Beograda. „Nismo stradali previše, na svu sreću, i nadam se da više nećemo”, kaže Staničić, objašnjavajući da su zaposleni u ambasadi – navikli na slične ispade proteklih godina – bili obazriviji od kolega iz nekih zapadnih zemalja.
Ovih dana u Zagrebu se očekuje jedna odluka koja bi mogla dodatno da poveća tenziju. Nije više pitanje da li će Hrvatska priznati Kosovo, već kada će to uraditi. Da li će se to dogoditi do kraja ove nedelje?
To vam ne mogu reći, jer ja ne donosim tu odluku niti sam sa njom upoznat. Kada je reč o eventualnom hrvatskom priznanju Kosova svima je poznato, pa i Srbiji, koja je međunarodnopravna pozicija Hrvatske. Ona je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i obavezala se da sledi politiku EU. Tu su stvari definisane i mi nemamo previše izbora.
Ali, ne postoji jedinstvena politika Evropske unije u vezi sa nezavisnošću Kosova.
U pravu ste, ali je Hrvatska u više prilika rekla da će taj korak preduzeti u trenutku kada velika većina članica EU to uradi. Toga ćemo se sasvim sigurno pridržavati. Da li će doći do porasta tenzija, ne znam, ali bih voleo da ne dođe. Ja bih voleo da podsetim na nešto što se ovde ponekad zaboravlja. Do pre dve ili tri godine Hrvatska je bila jedina zemlja, ne u Evropi, nego na svetu, koja je javno govorila da bez Beograda ne može biti rešenja kosovskog pitanja. Govorili smo o nužnosti dijaloga Prištine i Beograda. Mogu reći da mi je ponekad žao kad se setim koliko je u stvari malo uvažavana ta hrvatska pozicija, verovatno i zbog toga što u tom trenutku kosovski problem nije eskalirao do granica do kojih je eskalirao prošle i ove godine. Ali i hrvatski premijer i predsednik vrlo su jasno govorili da bez Beograda nema rešenja. Posle jedne takve Sanaderove izjave moje zapadne kolege, ambasadori najvažnijih zapadnih zemalja, pitali su me da li je on zaista rekao to što je rekao.
Zašto onda Hrvatska razmišlja o priznavanju Kosova?
Taj odgovor treba tražiti ne samo u činjenici da smo buduća članica EU, već i u svoj složenosti tog pitanja. Mnoge velike greške su napravljene i od strane Srbije, u prvom redu, ali i od strane međunarodne zajednice u prošlosti. Mnogima, uključujući i Srbiju i Hrvatsku, vezane su ruke time što se desilo u osamdesetim i u devedesetim godinama.
Kako reagujete na izjavu Tomislava Nikolića da ako Hrvatska ne poštuje granice Srbije, onda ni Srbija neće poštovati granice Hrvatske?
Po pravilu, ne reagujem. Mi smo od određenih delova srbijanske političke scene čuli dosta takvih izjava i ne mogu reći da ih ne čujemo i ne evidentiramo u podsvesti, ali je najbolje ne reagovati na njih. Uostalom, ne smatram prirodnim da Hrvatska na bilo koji način bude unutrašnjopolitička tema u Srbiji.
Hrvatska početkom aprila očekuje poziv za članstvo u NATO-u. Da li je priznavanje Kosmeta jedan od uslova za taj poziv?
Ne, to nema nikakve veze jedno sa drugim. Niti se priznanje Kosova uopšte pominjalo u trenutku kada je Hrvatska napravila prve korake ka NATO-u, niti se tada pretpostavljalo da će kosovsko pitanje doći u ovu fazu.
Šta vam ovih dana govore predstavnici hrvatskih firmi koje ulažu u Srbiju?
Oni jesu zabrinuti, bilo bi smešno reći da nisu, ali ja lično ne verujem da bi oni mogli imati posebnih problema. Hrvatske firme su možda bile među najkorektnijima među stranim investitorima u Srbiji, socijalni programi su poštovani, nikada se nije desilo da se prilikom privatizacije, na primer, ne isplate zaostale plate.
A da li ima političkih prepreka za srpska ulaganja u Hrvatskoj?
Ne. Kada me neko pita zašto nema srpskih ulaganja u Hrvatskoj i zašto nisu moguća, ja odgovaram protivpitanjem: „Pomenite mi nekoga ko je pokušao”. Verujem da je psihološka prepreka mnogo veća od bilo koje druge. Ne postoje nikakve političke ili druge prepreke. Upravo suprotno – priželjkujemo srpske investicije u Hrvatskoj, jer bi to bio veliki podsticaj još bržem razvoju privredne saradnje na obe strane.
Nedavno su u Zadru potrošači burno reagovali kada su se u prodavnici pojavile etikete na srpskom jeziku, dok ovde ljudi i ne obraćaju pažnju na etikete na hrvatskom.
Morate imati malo senzibiliteta. Kada govorite o Zadru, osim građana Vukovara i Dubrovnika, Zadrani su bili možda najugroženiji u ratu, ljudi su proveli po dve-tri godine po podrumima. Puno vremena treba proći, puno se toga promeniti, da bi oni normalno prihvatili jednu ovakvu činjenicu. Uostalom, obrnutih primera ima mnogo više.
Ali u Srbiji ima toliko izbeglica iz Hrvatske, pa one nikad nisu napravile tako nešto.
Tako nešto ne, ali su neki napravili neke druge stvari. Odgovorno kažem da je sve to normalno, to su sporadične pojave u jednom dugom procesu normalizacije odnosa koje treba razumeti. Ako su te pojave incidenti, onda treba reagovati. Ne kažem da ih treba opravdati, ali treba reagovati kako pravna država reaguje na takve slučajeve.
V. Radomirović
----------------------------------------------------------------------
Sporadični incidenti
Kakve su vaše informacije o napadu na pet državljana Srbije kod Ogulina?
Nemam, zaista, informacije, samo površno znam o tome. Ali tih napada je bilo i zna ih biti i u Hrvatskoj i u Srbiji. Pre desetak dana polupani su svi prozori na Hrvatskom domu u Slankamenu. Naša je politika bila, i tu se u velikoj meri slažemo sa našim kolegama iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, da se što manje podiže tenzija oko takvih incidenata i da se oni nazovu pravim imenom – kriminal. Od rata je prošlo tek desetak godina, pa čak i uz sporadične incidente, bez obzira na njihovu težimo, možemo biti zadovoljni razvojem odnosa. Pogledajte koliko srpskih turista ima na Jadranu, svako treće vozilo na autoputu ima srpske tablice. Policija treba da reaguje i da kazni počinioce krivičnih dela, i to brzo i odlučno.
[objavljeno: 18/03/2008.]
