Izvor: B92, 01.Feb.2013, 02:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hejgel za jak nuklearni arsenal SAD

Vašington -- Američki bivši senator Čak Hejgel, kandidat za sekretara odbrane SAD, izrazio je podršku održavanju jakog, modernog nuklearnog arsenala.

Hejgel (60) je vijetnamski veteran. Tokom svog uvodnog obraćanja u Senatu, koji treba da potvrdi njegov izbor, kazao je da SAD moraju da koriste sva sredstva moći koja poseduju za odbranu svog naroda.

U Odboru američkog Senata Hejgel je rekao da je posvećen cilju predsednika Baraka Obame da se Iranu onemogući da poseduje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nuklearno oružje i da su na stolu sve opcije, uključujući vojnu silu.

"Moja politika je prevencija, a ne uzdržanost i predsednik je jasno ukazao da je to politika naše vlade", kazao je Hejgel.

Odgovarajući na pitanja o svojoj podršci inicijativi "Global Zero" za smanjenje nuklearnog oružja, Hejgel je rekao da je za održavanje jakog, modernog nuklearnog arsenala.

"Nećemo se jednostrano razoružavati", kazao je Hejgel.

Hejgel će, ukoliko Senat odobri Obamin predlog, zameniti Leona Panetu na čelu Pentagona.

"Vojska SAD da ostane najjača i da predvodi"

Hejgel kaže da američka vojska treba da ostane najjača na svetu i da predvodi nacije koje se suočavaju s pretnjama.

"Verujem i uvek sam verovao da Amerika mora da se angažuje, a ne da se povlači iz sveta", rekao je budući sekretar za odbranu pred senatskim odborom za vojna pitanja.

On je tokom svog govora istakao da će pružati snažnu podršku Izraelu, kao i da je u potpunosti posvećen cilju predsednika Baraka Obame da se Iran spreči u pravljenju nuklearnog oružja.

Hejgel je takođe obećao i nastavak pritiska, putem ciljanih vazdušnih napada i akcija specijalnih snaga, na terorističke grupe u Jemenu, Somaliji i na severu Afrike.

Govoreći o Avganistanu, koji je nazvao najdužim ratom u američkoj istoriji, bivši republikanski senator iz Nebraske ocenio je da bi, posle povlačenja vojske 2014. godine, tamo trebalo da ostanu samo manje američke snage zadužene za hvatanje pripadnika Al Kaide i obuku avganistanskih bezbednosnih snaga.

Agencije primećuju da je Hejgelovo izlaganje često zvučalo slično stavovima odlazećeg sekretara Leona Panete, iznoseći istu tvrdnju da će SAD uvek biti sila na Pacifiku.

Ipak, i pored toga što je kao i Paneta zabrinut zbog najavljenog rsmanjenja budžeta za odbranu, Hejgel ipak nije imao toliko katastrofičan pristup toj temi kao što je imao njegov prethodnik.

I pored svog čvrstog stava, Hejgel se danas susreo sa značajnom opozicijom tokom svog prvog pojavljivanja pred Senatom u novoj poziciji.

Najoštriji je bio republikanski senator iz Oklahome Džejms Inhof, koji je kazao da neće glasati za njegov izbor, zato što se ranije dodvoravao američkim protivnicima u svetu.

Njegova politika je smanjivala uticaj Amerike u svetu, a preokreti koje je pravio govore o tome da ga je više interesovalo ono što je probitačno u datom trenutku nego ono što su naša osnovna verovanja, naveo je njegov bivši stranački kolega.

Čak i oni koji su rekli da će glasati za njegov izbor, kao demokratski senator Karl Levin iz Mičigena, izrazili su oprez, zbog Hejgelovih uznemiravajućih stavova o Izraelu, koje je ranije iznosio, i spremnosti za pregovore sa Iranom po pitanjima koje ovi senatori vide kao ona o kojima se ne razgovara.

Na samom početku je jedan građanin koji je bio u sali počeo da viče, zatraživši od novog sekretara za odbranu da da iste beneficije za homoseksualne parove koji služe u vojsci.

Hejgel je pre desetak godina javno rekao da smatra da otvoreni, agresivni homoseksualni službenik Stejt departmenta ne može da predstavlja SAD u svetu i bude ambasador. On se kasnije izvinio zbog te izjave, ali su LGBT organizacije sada osudile Obaminu odluku da ga kandiduje za prvog čoveka sekretarijata za odbranu.

Hejgel je godinama bio republikanski senator, od 1997. do 2009. ali je istovremeno kritikovao politiku predsednika Džordža Buša.

Kasnije je blisko sarađivao sa Obaminim savetnicima, što mu sada zameraju republikanci, naročito po pitanju politike prema Izraelu.

Da bi se razbila ta slika, Bela kuća će ovog meseca organizovati mnoge sastanke sa najvećim jevrejskim grupama, kao i sa senatorom Čarlsom Šumerom iz Njujorka, koji, iako je podržao njegov izbor, i dalje zamera Hejgelu na izjavi iz 2006. godine kada je kazao da jevrejski lobi preti mnogim ljudima u Americi.

Tu će pokušati da se ispeglaju i njegovi istupi u kojima se protivio jednostranim sankcijama Amerike protiv Irana, nazvavši ih neefikasnim.

Jevrejske lobističke grupe nisu podržale njegov izbor, ali se ni ne oglašavaju i ne istupaju javno protiv njega. Hejgel će, kada bude izabran, postati prvi vojnik koji biti na čelu sekretarijata.

On je nedavno, prisećajući se rata u Vijetnamu, gde je zajedno sa bratom Tomom bio u istom pešadijskom vodu, kada su obojica bili teško ranjeni, kazao da nije pacifista i da veruje u upotrebu sile, ali tek nakon pažljivo donete odluke.

"Te noći u aprilu 1968. godine rekao sam sebi, ako ikad izađem živ odavde i budem u poziciji da utičem na politiku, učiniću sve da se izbegne nepotreban i nerazuman rat", zaključio je tada novi sekretar za odbranu SAD.

Nastavak na B92...