Izvor: Politika, 03.Okt.2012, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gruzijsko „proleće” u oktobru
Partija aktuelnog predsednika Mihaila Sakašvilija izgubila od opozicionog bloka milijardera Bidzine Ivanišvilija
Tbilisi – Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili priznao je juče poraz svog Jedinstvenog nacionalnog pokreta na parlamentarnim izborima u Gruziji, održanim u ponedeljak. „Jasno je da je (opozicioni) Gruzijski san osvojio većinu”, rekao je Sakašvili u govoru na televiziji, prenela je agencija Tanjug.
Mada prema saopštenju Centralne izborne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komisije rezultati glasanja još nisu potpuni, već sada je jasno da je opozicioni blok milijardera Bidzine Ivanišvilija obezbedio konačnu pobedu.
* * *
Žitelji Gruzije obavili su na parlamentarnim izborima u ponedeljak istorijski zadatak: pokazali su da promenu vlasti mogu da izbore na demokratski način, odlukom na glasačkim mestima, mirno i bez preterane euforije. Mada je mnogo šta uoči glasanja kazivalo da bi već prvi postizborni dan mogao da bude uvod u nove raskole unutar gruzijskog društva, prognoze su se pokazale potpuno pogrešnim.
Osim pobede demokratije, važnost gruzijskih izbora ogleda se i u činjenici da oni predstavljaju pravi „lakmus papir” zapadnog modela upravljanja na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza. Biće to svakako nešto o čemu će morati da razmišljaju organizatori parlamentarnih izbora u Litvaniji, polovinom ovoga meseca, ili u Ukrajini 28. oktobra. Možda je upravo to na umu imao jedan gruzinski učitelj kada je promenu u svojoj zemlji, prema primeru ne tako davnih arapskih dešavanja, okarakterisao kao – „kavkasko proleće”.
Ono što sada stoji pred analitičarima postsovjetskih dešavanja jeste da odgonetnu da li je Gruzija od ponedeljka okrenula leđa Zapadu, i koliko se ponovo okrenula Moskvi, ili će pod Ivanišvilijem krenuti nekim svojim, trećim putem.
Zapad je još od vremena demokratske „revolucije ruža” (2003) neštedimice podržavao Sakašvilija. Amerikanci su u tome imali vodeću ulogu. Podržavao ga je, uostalom, i sam Ivanišvili. Ali predsednikov režim se, u međuvremenu, a prema mnogim parametrima, pretvorio u jasno autokratski. Objektivno, u zemlji je vladala stabilnost, i na političkom i na ekonomskom planu. Ali iza svega je stajala i nemoć da se jedan autokratski sistem, zasnovan na načinu razmišljanja koji je korene vukao decenijama u prošlost, potpuno eliminiše.
Ivanišvili ne najavljuje raskid sa Zapadom. Naprotiv, gruzijski put ka Evropskoj uniji i za njega ostaje prioritet. Uostalom i sam je državljanin Francuske. Ipak, svestan je da je Rusija, i kao velika zemlja i kao bivša socijalistička matica, tu odmah preko granice. I to granice koja ne spada u mirnije. A sa takvim komšijom valja imati dobre odnose, i bezbednosne i poslovne, a posebno imajući u vidu događaje iz 2008. kada su se, upravo uz pomoć ruskih trupa, gruzijske provincije Abhazija i Južna Osetija izdvojile iz matične države.
Kakav će stav o tom pitanju zauzeti Ivanišvili za sada ostaje nepoznanica. Ipak, teško je verovati da bi on mogao takvu, vojno izvojevanu, nezavisnost javno da prihvati i prizna. Uostalom, dešavanja od pre četiri godine razlog su što između Rusije i Gruzije trenutno ne postoje diplomatski odnosi. Ovo je kao direktnu posledicu imalo nemogućnost hiljada Gruzina koji žive u Rusiji da daju svoj glas na prekjučerašnjim izborima.
Ivanišvili (56) važi za velikog filantropa i ljubitelja umetnosti, a prema „Forbsovoj” listi „težak” je 6,4 milijarde dolara. Po sopstvenoj tvrdnji. u Gruziju je do sada uložio 1,7 milijardi, a najavljuje podsticanje privrede, smanjenje birokratije, borbu protiv monopola, privlačenje stranih investicija, nezavisno pravosuđe, novi poreski sistem... „Narod neće biti razočaran”, tvrdi Ivanišvili.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 03.10.2012.
