Izvor: Politika, 26.Jul.2012, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gruzijski san” u zamenu za ruže
„Dao sam joj otkaz zato što ne voli Mihaila Sakašvilija!”
Upravo tim rečima objasnio je direktor jedne škole u Gruziji odluku da sa posla udalji profesorku maternjeg jezika. Njena krivica je u tome što je politički naklonjena opozicionoj koaliciji „Gruzijski san”.
Slučaj otpuštene nastavnice mogao bi lako da postane inicijalna kapisla čijim aktiviranjem bi se pokrenuo novi talas protesta u bivšoj sovjetskoj republici. Sličan onima iz 2000. kada je Sakašvili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << došao na vlast. Demonstranti su tada svoj revolt iskazivali kiteći se tek ubranim cvećem. Mirne demonstracije kojima se pridružila većina građana dobile su i adekvatan naziv – „revolucija ruža”.
Kako sada izgleda, u zemlji u kojoj aktuelni predsednik ima neprikosnovenu vlast, biti u protivničkom političkom taboru jednostavno je neoprostivo. Zato iz tabora opozicije već stižu upozorenja da su predstojeći parlamentarni izbori u oktobru – unapred prodati.
Vlast to oštro demantuje. Za sada, uz međusobne optužbe, i jedna i druga strana se pozivaju na poštovanje demokratije. Pa ko duže izdrži.
Sakašvili je 2000. sa vlasti skinuo dotadašnjeg šefa države, Eduarda Ševardnadzea, biranog na izborima održanim nešto ranije iste godine. Prevrat je na Zapadu dobio predznak demokratskog i značio je dalje udaljavanje Gruzije od vekovnog strateškog partnera, Rusije.
Sakašvili je vešto koristio okolnosti u kojima se zatekao jačajući sopstvenu vlast, ali i približavajući zemlju Evropskoj uniji i NATO-u.
Mada svestan da bi otvaranje gruzijskih vrata zapadnoj vojnoj alijansi drastično poremetilo postojeći odnos vojnih snaga u regionu centralne Azije, Sakašvili smatra da bi to mogao da bude jak adut u njegovim nastojanjima da povrati suverenitet Tbilisija nad dvema republikama – Abhazijom i Južnom Osetijom – koje je izgubio u kratkotrajnom ratu protiv Rusije u leto 2008.
Ali, ono što gruzijski lider tokom predsednikovanja nikako nije uspeo da ostvari jeste to da se suštinski odmakne od načina na koji je država vođena u sovjetskom i postsovjetskom periodu. Pretvorio se u autokratu.
„Mi koji smo podržali ’revoluciju ruža’ osećamo se izdanim, a predstojeći parlamentarni izbori unapred su prodati”, izjavio je ovih dana Tedo Džaparidze, bivši šef gruzijske diplomatije a sada jedan od lidera koalicije „Gruzijski san”.
Obrazlažući sumnju da su rezultati predstojećih izbora izvesni, Džaparidze ukazuje na način na koji se tretiraju pripadnici njegove koalicije.
Najdrastičniji primer u tom smislu jeste odbijanje vlasti da na listu kandidata za predsedničke izbore, predviđene za narednu godinu, uvrsti biznismena i opozicionog lidera Bidzinu Ivanišvilija, koji trenutno živi van granica domovine.
Sporno je to što pomenuti nema gruzijsko državljanstvo, iako je veći deo života proveo u kavkaskoj republici. Po mišljenju opozicije, papire ne dobija po naređenju iz predsednikovog okruženja.
„Aktuelna vlast je izdala sve vrednosti i principe revolucije, koji su za cilj imali obezbeđenje bolje budućnosti za sve Gruzijance. Mi se ne borimo samo dao bismo uklonili sa vlasti Sakašvilija, nego da bismo svima u Gruziji obezbedili pristojan život”, objasnio je Džaparidze u jednom nedavnom intervjuu.
Prema najnovijim istraživanjima, najviše Gruzijanaca (36 odsto) i dalje podržava vladajući „Nacionalni pokret”. Koalicija „Gruzijski san” trenutno može da računa na podršku 18 procenata glasača. Ostale partije će se u izbornu računicu uklapati prema sopstvenim interesima.
Ovakav raspored snaga otvorio je prostor za delovanje raznih „nevladinih organizacija” i stranih diplomata, različito naklonjenih prema politici predsednika Sakašvilija.
S obzirom na delikatnu geostratešku poziciju Gruzije ne treba ni sumnjati da će bitka i na ovom polju biti žestoka.
Da li će „san” na miran način smeniti „ruže”, ili će protiv Sakašvilija morati da bude upotrebljeno nešto konkretnije, niko se u Gruziji ne usuđuje da prognozira.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 27.07.2012.
